6. MAJ ЂУРЂЕВДАН

Данас прослављамо Светог великомученика Георгија, односно на српском језику, Светог Ђорђа. Свети Ђорђе је рођен у честитој хришћанској породици крајем трећег века. Живео је у Кападокији, док му отац није пострадао за Христа, када су се он и мајка преселили у Палестину, одакле је била родом. Уз добру и побожну мајку, Ђорђе је израстао у правог хришћанина. Млад је ступио у војску и како је био племенит, поштен и храбар, већ са двадесет година одликован је високим чином трибуна   (команданта). Служио је у војсци цара Диоклецијана, који је био немилосрдни прогонитељ хришћана и у време кога су многи пострадали за Христа. Ђорђе није могао да се помири са таквом политиком цара, па му се успротивио, одважно ставши пред њега и исповедивши да је и сам хришћанин. Диоклецијан је био ужаснут толиком смелошћу свог војника, па га је ставио на муке које се не могу описати. Ђорђе није хтео да се одрекне Христа, а Господ му је помогао учинивши да Ђорђе не осећа бол приликом мучења, већ је и чинио многа чудеса. Видевши толику снагу вере, Диоклецијанова жена Александра, велики жрец Атанасије, као и многи други из цареве околине примише веру Христову. Цар Диоклецијан нареди да се сви погубе, чак и његова жена. Светог Ђорђа су посекли мачем. На гробу Светог Ђорђа дешавала су се многа чудеса, а око његовог имена почеле су да се плету најлепше приче.

На иконама се Свети Ђорђе представља у војводском оделу, на коњу, како копљем убија аждају. Свети Ђорђе се у стварности није борио са аждајом; аждаја символично представља многобожачку силу која је прождирала хришћане. Свети Ђорђе ју је победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац незнабоштву. Аждају неки тумаче и као символичну представу цара Диоклецијана, који је по злу упамћен због својих стравичних прогона.

Припремила,

проф. Весна Кеџић