СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ

24. мај: СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ

Почетком деветог века живели су у Солуну Лав и Марија, који су имали два сина. Када су израсли у младиће, постали су славни по учености и врлинама. Старији брат је провео десет година служећи цару као официр, а потом се повукао на Олимп и замонашио. Добио је име  Методије. Ту му се придружио и брат Кирил, односно Ћирило. Кад год је требало да се воде преговори са  иноверцима, цар је слао Ћирила и Методија – успешно су преговарали са Сараценима, а хазарског краља Кагана су привели вери Христовој. Браћа су знала да се реч Божја шири љубављу и просвећивањем, те су саставили азбуку звану глагољица, желећи да путем тог писма и  превођењем светих књига на словенски језик, шире веру међу Бугарима. Глагољица се тамо користила између 9. и 11. века. Кнез Растислав их је позвао у Молдавију, где су такође раширили и утврдили хришћанску веру, а књиге превели и дали свештеницима како би подучавали омладину. По повратку у Цариград, створили су и азбуку за словенски језик, која је по Ћирилу названа ћирилица, јер писмо старих Словена није било погодно да се њиме пишу богослужбене књиге. На позив папе, Света браћа иду у Рим. Тамо се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се ратио у Молдавију и до краја живота радио на утврђивању вере Христове међу Словенима. Методије се упокојио у Господу 6. априла 885. године.

Дело Светих Ћирила и Методија наставили су њихови ученици Климент, Наум, Горазд, Сава и Ангеларије, касније названи Петочисленици. Они су дошли у Охрид, где су наставили посао који су започели Свети Ћирило и Методије.

Словенски народи су добили богослужбене књиге на свом језику и тако су лако прихватали и разумели Реч Божију. Тако је баш ћирилица била изузетно значајна за христијанизацију словенских племена.

Припремила,

проф. Весна Курјаков