ОПИСНО ОЦЕЊИВАЊЕ

ОПИСНО ОЦЕЊИВАЊЕ

 

(А) Принципи:

1.оцењују се све активности у настави, свакоднево

  1. ученици морају да буду свесни шта, зашто и како уче, да би могли да прате свој напредак
  2. наставници треба да указују на јаче стране ученика и саветују их како да их развијају. Када постоје слабости, наставник треба конкретно и јасно да укаже детету на то, да би се оне отклониле

4.оцењивање треба да мотивише дете, то се постиже када се дете упоређује са собом, а не са другима

5.наставник мора бити свестан да његова оцена и мишљење покреће читав низ осећања код детета и да зато мора бити веома мудар и обазрив када процењује

6.ученику мора да буде јасно шта се од њега тражи, који су критеријуми и исходи (циљеви) учења

  1. тежи се ка развијању самопроцене

8.оцењује се целокупно учениково постигнуће и владање

 

Дакле, оцена има за циљ да подстакне, мотивише, заинтересује ученика, она мора бити јасна, конкретна и базирана на чињеницама које се могу мерити и утврдити – КОНКРЕТНА, усмерена на учениково понашање.

 

Да би била таква, наставницима су дати тзв.ИСХОДИ (циљеви) за сваки предмет. Они су рангирани у зависноси од сложености операција које је дете у стању да изведе и усвоји. Да би се то проценило, важно је да наставник зна са чим је дете уписано у школу – шта зна и уме, да би се пратило његово даље напредовање.

Ти исходи су као степенице по којима се дете пење. Зато у оцени мора да се каже шта дете ЗНА и КОЈИ ЈЕ СЛЕДЕЋИ ЊЕГОВ НИВО који треба да постигне.

  1. Пример : „Марко је уписан у први разред са одличним предзнањем. У првом полугодишту је у потпуности савладао градиво. Да би даље напредовао, потребно је да проширује своје знање коришћењем додатне литературе (енциклопедије, часописи исл.)“
  2. Пример: „Милан је уписан у први разред са оскудним предзнањем. У току првог полугодишта веома је напредовао: савладао је читање и писање штампаних слова, као и основне рачунске операције. Да би даље напредовао, потребно је да настави да активно учествује на часу као и до сада и редовно ради домаће задатке.“

 

(Б)Шта садржи описна оцена

Она мора бити јасна и разумљива деци, родитељима и наставницима.

1.мора да садржи шта је ученик ПОСТИГАО (нпр.:научио штампана слова, основне рачунске операције) и У КОМ СТЕПЕНУ (на ком је нивоу, степеници) – скала процене (нпр:у потпуности, делимично, скромно)

2.Ако је постигнуће скромно, и тада се мора рећи У ПОЗИТИВНОМ ОБЛИКУ (нпр. скромно предзнање, а не: није ништа научио, не зна итд, јер свако дете бар нешто зна). Ово највише збуњује учитеље јер мешају КРИТИКУ СА ОЦЕНОМ ПОСТИГНУТОГ НИВОА. Критика је упућена ЛИЧНОСТИ а оцена је указује на ПОНАШАЊЕ ТЕ ЛИЧНОСТИ. Дакле: оцењује се понашање, постигнуће.

3.Оцена мора да спецификује СЛЕДЕЋИ КОРАК или РАЗВОЈНУ ПОТРЕБУ – да би се знало шта треба дете даље да учи.

4.оцена може да садржи ПОЗИТИВНЕ КОМЕНТАРЕ О ПОНАШАЊУ И ЗАЛАГАЊУ, да би се дете мотивисало и развијало му се самопоштовање. (нпр. Веома је активна на часу, залаже се, поставља питања, чита додатну литературу итд).

 

Пример: „Петар је показао напредак у савладавању писменог сабирања вишецифрених бројева. Научио је да правилно записује сабирке у диктираним задацима. Увек води рачуна о положају јединица, десетица и стотина. На контролном задатку од 20 задатака, успешно је решио 16. Све грешке су биле на задацима који су имали релативно дуге низове сабирака и захтевали прелаз преко друге и треће десетице. Следећи корак би био да Петар вежба сабирање низова једноцифрених бројева који захтевају прелазак преко три и 4 десетице. При вежбању водити рачуна о брзини рада и броју тачно сабраних низова бројева.“

 

(В) МИШЉЕЊЕ О УЧЕНИКУ

То је само САЖЕТАК СВИХ ОЦЕНА, из свих предмета + ЗАПАЖАЊА НАСТАВНИКА и има за циљ да опише одакле је ученик кренуо (предзнање), чиме располаже (добре особине), докле је стигао (ниво), где иде (следећи ниво) и како то да постигне.

 

Да би се то урадило, наставник говори о: нивоу учениковог напредовања у целини гледано, каже које су му добре стране, шта има или ради добро, где је сада и где ће бити уколико прихвати наставникову сугестију.

ПРИМЕР:

Јован је веома напредовао у току првог полугодишта. Предзнање му је било скромно, али због уложеног труда, напредак није изостао.

Посебно се истакао у вештини сликања воденим бојицама, као и у лепом писању.

У контактима са друговима и одраслима поштује правила лепог понашања, добро је прихваћен и прихвата сугестије. Уме да савлада своја негативна осећања (нпр. љутњу) на прихватљив начин. Посебно се труди да помогне другару у невољи, веома је стрпљив када треба да саслуша другога.

 

Значи: у првом одељку је описано Јованово постигнуће, у другом вештине у трећем особине и понашање.

 

То је могло и овако да се напише, ПОГРЕШНО:

Када је пошао у школу, Ј. није знао да чита и пише иако је веома интелигентан.

Осим у ликовном, не истиче се на другим часовима, тих је и неприметан.

Друштвен је, лепо васпитан и претерано осећајан.

Као његова учитељица желим му све најбоље у животу.