ЈЕДАН ДАН НА ПЛАНИНАРЕЊУ

 

Данас је био дан планете Земље. Тим поводом је у суботу било организовано планинарење. Причаћу вам о једном дану на палнини. Да би сте били планинар прво морате да устанете рано. Пошто је већина наших планина далеко од Београда креће се у 7 ујутро а понекад и у 6. Али већ у аутобусу почиње авантура…дружење са осталим планинарима члановима клуба „Клинци планинци – ПК Раднички“.

Овај пут смо кренули у поход на планину Јаворак код Параћина. Стигли смо за 2 сата и мало се окрепили у планинарском дому.

После краће паузе и покојег сендвича кренули смо пут врха планине. Поред самог дома тече река Грза, а где има чисте воде има и пастрмке. Видели смо рибњак са неколико „разреда“ пастрмке…

Планинар мора да се заштити од сунца и да понесе храну и воду у ранцу. А на свакој паузи се размењују сланиши и слаткиши…

Учили смо о старославенској митологији, о веровањима наших предака. Пре него што су примили хришћанство наши преци су се молили подно старих храстова. Сматрали су да ти храстови поседују душу и да се у њима крију божанска бића, врховни словески бог Сварог, моћни бог Перун, господар муње, који је људима дао ватру, Весна богиња пролећа и љубави и многи други. Такви храстови су се звали „Запис“. И данас када желите да посечете јако стари храст морате да питате свештеника и шумара да ли је то дрво Запис.

У сезони лова овде ловци чекају дивљач. Ово је „ловачка чека“, јер ловци ставе храну за дивљач у јасле и чекају да се појаве срне и дивље свиње. Кућица за ловце је постављена око 70 метара од јасли за храњење.

За искусног планинара нема глади бар у пролеће. Буков лист је права салата, пун је „ц“ витамина. У пролеће листови су млади и лако се жваћу.

Планинари пењу успоне, и нормално је да се после 30-45 минута направи кратка пауза. Тада се повади понеки сланиш и понеки слаткиш и подели са другарима…

Ако нисте сигурни где треба да идете увек је ту такозвана „маркација“. Прати путоказе и нећеш се изгубити.

И опет пауза за освежење…

А онда смо ушли у шуму и затекли…непрегледна поља сремуша, једне врсте дивљег лука. Ми смо брали  и јели, а маме су кренуле у акцију брања…

У шуми нема проблема са комшијама. Заједно живе и листопадне и четинарске врсте. Могли би се мало угледати на природу.

А природа даје све што је потребно…

Ко каже да је сремуш љут…

После неколико сати пењања мало се колона развуче, али сви ћемо на крају стићи на циљ.

А циљ сваког планинара је врх планине. Ево нас на врху, 927м надморске висине. Попели смо око 300 метара надморске висине…

Ту се мало позира…

А онда следи повратак, који је свима слађи јер ноге саме иду низбрдо. Али и тада не заборавимо да уживамо у природи јер смо због ње и дошли.

Клинци планинци су обележили дан планете правећи „хватаче сунца“. Правили смо планету Земљу. Оригиналне идеје наших водича…

На крају, када смо се спустили до дома, пошли смо у лагану шетњу, без опреме  и ранчева, до врела реке Грзе. Сви су били одушевљени призором…

На крају, када кренемо кући, дозвољено је и најјачима да мало дремну. Печат је у књижици, сећање је у главици, можемо у снове…

 

Поздрав другарима од Стефана Васића.

Author: Стефан Васић