СТРАДАЛНА СЕМИЦА

Последња недеља Великог поста зове се страсна или страдална седмица, када се присећамо кључних последњих догађаја Христовог живота на земљи. Те догађаје Црква прославља као велике празнике.

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

Христос је желео да са апостолима обедује последњу вечеру. Уредио је да се у једној јерусалимској кући све припреми и онда је, са својим верним ученицима, сео за сто. Тада им је рекао: „ Ја нећу бити још дуго са вама. Сада вам дајем нову заповест, заповест љубави. Ако волите један другог, сви ће познати да сте моји ученици“. Потом је Он, који је Син Божији и њихов учитељ, опрао ноге својим ученицима, показавши им да ако желе да буду велики и савршени треба заправо да служе другима. У томе се огледа нова заповест љубави. Онда је узео хлеб, преломио га и рекао: „ Ово је тело моје које се за вас ломи на отпуштење грехова“. Затим је пружио чашу вина и казао: „ Ово је крв моја новога завета која се за вас пролива. Ово чините у мој спомен“. Овим је Христос најавио своје страдање, а истовремено нама показао како да Га се сећамо и да будемо у заједници са Њим – причешћивањем! Велики четвртак Црква слави као дан установе причешћа на Тајној вечери!

ВЕЛИКИ ПЕТАК

Исус је знао да ће га један од његових ученика, Јуда Искариотски, издати, као и шта ће потом уследити. Због тога је после вечере отишао са ученицима на Маслинску гору, да се у тишини помоли Оцу. Кад је завршио молитву дошла је чета војника, које је предводио Јуда, да га ухвате. Јуда, који га је издао за тридесет сребрењака, рекао је војницима да оног кога пољуби у образ, тај је Христос кога треба да ухвате. Када је то учинио, Христос му је рекао: „ Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег!“ Апостоли су хтели да одбране Христа, а Петар је чак мачем одсекао уво једном војнику. Христос му је рекао да не чини то, јер „ ко се мача лати, од мача ће и да погине“ и да мора да се испуни све што је записано. Војници су га довели римском намеснику Понтију Пилату, који је, не нашавши никакву кривицу код Христа, желео да га пусти на слободу. Међутим, првосвештеници, који нису веровали да је Он Син Божији, нахушкали су народ и заједно узвикивали: „ Распни га! Распни га!“. Када је Пилат видео да светина жели Христову смрт, бојећи се побуне у народу, опрао је руке показавши да не мисли да је крив и дозволио да се Христос одведе на распеће. Пре самог распећа, Христос је преживео страшна мучења, шибали су га, тукли. Пошто је најављивао долазак Царства Божијег, војници су са тим збијали шалу, па су му исплели трнов венац и ставили  му на главу, а у руке трску, као жезло, клекли пред њега и узвикивали: „ Здраво, царе јудејски!“ Потом су му на рамена натоварили тешки крст који је Христос носио до Голготе. Голгота је брег близу Јерусалима на којем су извршаване снртне казне и значи „ место лобање“. Крсна смрт је била најстрашнија и најсрамнија смрт намењена најгорим разбојницима. Заједно са Христом разапели су и двојицу разбојника, од којих се један покајао за своја недела, те му је Хистос рекао да ће већ тог дана бити са Њим у рају.

Од дванаест часова у подне до три часа после подне по целој земљи пала је тама. Христос је, и поред бројних мука, казао Оцу: „ Опрости им, Оче, јер не знају шта чине!“ Око три часа, погледао је према небу и повикао: „ Оче, у Твоје руке предајем дух свој!“

Одједном је задрхтала земља, камење се распрскавало уз страшан тресак, а завеса у храму се расцепала на пола. Многи који су видели ово схватили су да су разапели Сина Божијег и покајали се и исповедили веру у Њега. Увече је Јосиф из Ариматеје, угледан и богат човек и тајни Христов следбеник, измолио од Пилата Христово тело и положио га у нови гроб у стени. Пилат је поставио даноноћну стражу око гроба, да не би ко украо тело, па онда рекао да је Христос васкрсао. Али, шта могу људске страже Божијем делу.

ВАСКРС

У недељу, пре зоре, жене мироносице су се запутиле до Христовог гроба да миром, миришљавим уљем, помажу његово тело, какав је био јеврејски обичај. Међутим, затекле су одваље камен који је затварао гробницу и војнике стражаре како спавају. У гробници није било тела Христовог. Тамо је стајао Анђео Господњи, обучен у саму сунчеву светлост, који је показивао на празан гроб и рекао им: „ Не тражите живог међу мртвима. Христос је васкрсао! Разгласите његовим ученицима!“ Мироносице су отрчале да јаве ову радосну вест. У почетку је било неверице, али када се и сам Христос јавио ученицима, истина Васкрсења је свима била јасна. Христос се још четрдесет дана јављао људима на земљи, како би се уверили у оно што је прорекао – да ће бити предан у руке људи грешника, бити осуђен, разапет и да ће у трећи дан устати! Христос је васкрсењем победио нашег највећег непријтеља – смрт, доказавши нам да она није крај и не одузима нам живот дат од Бога, већ да се он наставља у Царству Божијем.

Васкрсење је најрадоснији хришћанки празник, а тропар, химна Васкрсења  коју певамо у цркви гласи овако:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ, СМРЋУ СМРТ УНИШТИ И ОНИМА У ГРОБОВИМА ЖИВОТ ДАРОВА! ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Припремила, Проф. Весна Курјаков