Србија ће данас бројним манифестацијама обележити Дан државности у спомен на подизање Првог српског устанка и доношење Сретењског устава.
Председник Србије Томислав Николић положиће венац на Гроб незнаног јунака на Авали, а потом ће, како је најављено, уручити ордење заслужним личностима и институцијама.
Премијер Ивица Дачић положиће венац у Цркви светог Ђорђа на Опленцу, задужбини породице Карађорђевић.
Прослава Дана државности почела је у суботу почасном артиљеријском паљбом са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа са Савске терасе Београдске тврђаве, отварањем изложбе у Народној библиотеци Србије „Завештања и дарови – легати као културна добра од великог значаја”, као и изложбе у „Први светски рат у документима Архива Србије”.
Отварајући изложбу у Народној библиотеци Србије, премијер Дачић је поручио да у наредним деценијама треба учинити напор „не само на јачању државе и тражењу новог места на светској мапи, већ и на просвећењу, јер без тога нема напретка”.
Дачић је нагласио да изложба „Завештања и дарови – легати као културна добра од великог значаја” шаље порука да су легати „један од стубова државности и модерно доба наставља њима да се бави”.
На изложби, отвореној у Архиву Србије поводом националног празника, представљено је 35 најважнијих докумената о историји Првог светског рата, међу којима су оригинал ултиматума који је Аустроугарска упутила Краљевини Србији, оригинал одговора Србије и, вероватно најважнији документ у свету из тог доба – објава рата Аустроугарске Србији.
Програмом обележавања Дана државности предвиђен је низ културних манифестација у Аранђеловцу и Орашцу, месту у којем се Карађорђе састао са устаницима, организује и Фонд „Први српски устанак”.
На Сретење 1804. године, започела је Српска револуција, која је означила почетак ослобађања балканских народа од Турске.
Иако је успех револуције био променљив, на крају је – деценијама доцније, захваљујући мудрости Књаза Милоша Обреновића – крунисана успехом.
Сви други национално револуционарни покрети балканских народа против Турске били су плод угледања на Србе, укључујући и грчки устанак 1821. године.
На Сретење 1804, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – убрзо познат као Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је Сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807, али је судбину устанка одредио исход руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
По речима великог немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је, током Првог српског устанка (1804-1813) између осталог, у склопу обнове српске државности, устројио и низ важних институција, попут Велике школе, што је несумњив показатељ далековидости и визионарства.
Тако је септембра 1808. године у Београду беседом Доситеја Обрадовића „О дужном почитанију к наукама” почела с радом Велика школа, далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.
На Сретење 1835, у Крагујевцу је донет први „Сретењски устав” Кнежевине Србије, устројен по узору на француски и белгијски.
Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Овакво уставно решење одмах је изазвало негодовање Аустрије, Турске и Русије, и устав је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним: у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија у саставу федералне Југославије је четири пута усвајала устав, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. и то је први Устав Србије након распада СРЈ, односно Државне заједнице СЦГ.
Сретење се као државни празник у Србији славило до формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а поново се слави од 2002. године.
