БЕОГРАД,ТРШИЋ -Чланице Организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају данас међународни Дан матерњег језика, у циљу промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.

Када је у питању српски језик као матерњи за већину грађана Србије, домаћи лингвисти упозоравају да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и језици са великом традицијом – француски, немачки, италијански.

Ипак, према оцени стручњака, није вероватно да ћемо доћи до једнојезичне цивилизације, а када су у питању језици националних мањина у Србији, званичници тврде да им не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић истиче да у образовном систему Србије деца припадници мањина похађају целокупну наставу на језицима националних мањина, а када то није могуће, пре свега због броја ученика, обезбеђено им је учење матерњег са елементима националне културе.

Према најновијим подацима Канцеларије, у предшколском образовању у Србији на 10 језика националних мањина васпитава се и образује више од 10.000 деце.

У основним школама, настава се изводи на 13 мањинских језика и обухвата више од 45.000 деце, а у средњим школама више од 13.000 младих наставу похађа на језику своје националне мањине.

Пауновић подсећа да у Србији излази више од 100 штампаних гласила на 16 језика мањина.

Такође, 42 јединице локалне самоуправе имају у службеној употреби око 10 језика националних мањина, рекла је Пауновић Танјугу поводом 21. фебруара, Дана матерњег језика.

Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Према проценама, готово свакодневно у свету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до 90 одсто.

Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.

Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а када је у питању српски језик, лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о свом матерњем језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника.

Обележавање у Тршићу

И у Вуковој спомен кући у Тршићу је обележен Дан матерњег језика, а програм је организовао Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице, са циљем да додатно истакне важност јубилеја 200. годишњице објављивања Вукове „Писменице“ и прве Вукове „Пјеснарице“.

Ове године имамо довољно разлога за прославу, јер је 1814. јубиларна година оснивања темеља наше језичке и књижевне реформе, рекла је професор књижевности у лозничкој гимназији и председник огранка „Вукове задужбине“ у тој школи Невена Митровић.

„Године 1814. објављена је прва српска граматика и прва збирка српских народних песама, а Вук Караџић је те године написао и прву књижевну рецензију, критикујући роман ‘Усамљени јуноша’ Милована Видаковића“, рекла је она.

Поетским колажом под називом „Језичко и књижевно знамење“, које су прочитали, ученици другог разреда лозничке Гимназије „Вук Караџић“, покушали смо да на неки начин дочарамо духовну Вукову биографију, истакла је Митровић.

Она је додала да су у том колажу изабрани изводи и цитати савремених стваралаца као што су Давид Албахари, Горан Петровић, Милорад Павић и Добрица Ћосић, како је рекла, „духовно богатих језикословаца“.

„Желимо данас да одамо почаст нашем великану Вуку Караџићу и упутимо поруку младима и свима који користе наш матерњи језик, да га континуирано и зналачки негују и да не забораве какву лепоту и мудрост тај језик повлачи за собом“, рекла је Митровић.

Намера нам је, како је додала, да на један скроман начин, на данашњи дан дарујемо једну бескрајну лепоту језика нашем народу.

Поводом Дана матерњег језика, вечерас ће у Музеју Јадра у Лозници, изложбом о развоју српског језика и писма на српском и немачком језику, као и презентацијом дигиталне изложбе о „Писменици“ и „Пјеснарици“ почети активности поводом 200. годишњице – јубилеја који ће бити окосница рада Музеја језика и писма у Тршићу током 2014. године.

Јанковић: Забрињавајуће да млади не владају језиком

Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је данас да је забрињавајуће то што у Србији има младих који заврше школовање, а не овладају српским језиком.  То је препрека њиховој даљој интеграцији у ширу заједницу, оценио је Јанковић поводом Међународног дана матерњег језика, који се обележава 21. фебруара.

Јанковић је навео и да постоји потреба да се унапреди примена прописа који гарантују право на употребу и неговање матерњег језика.  Заштитник грађана је на основу притужби грађана, упутио надлежнима системске препоруке за отклањање најчешћих проблема у употреби службеног језика.

„Разноврсност језика је богатство, али се не сме занемарити ни интегративна улога српског језика за све грађане Републике Србије“, рекао је он.

Генерална скупштина УНЕСКО је 1999. године прогласила Дан матерњег језика, у знак сећања на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није званични.