Ваведење је Богородичин празник, дан увођења Пресвете Богородице у храм. Пошто су њени родитељи, Јоаким и Ана, добили дете у позним годинама, они су обећали Богу да ће је посветити Њему, у знак благодарности на испуњеним молитвама. Са њима и малом Маријом, која је тада имала три године, кренули су и сви рођаци и комшије заједно у Јерусалим.

Када су стигли до храма, родитељи су јој помогли да се попне на први степеник, а потом се Марија сама успела уз следећих четрнаест степеника. На улазу у храм чекао ју је првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече. Он ју је узео за руку и увео у храм и то у Светињу над Светињама. То је био део храма, попут нашег олтара, у који је смео ући само првосвештеник и то само једног дана у години, на јеврејски празник Јом Кипур, празник великог помирења. Мала Марија је желела да остане у храму, тако да су је Јоаким и Ана оставили и наредних година посећивали. Богородица је у храму живела девет година, посвећена молитви и Божијем закону. Због таквог живота била је и изабрана и удостојена од Господа да буде Богородица, она која ће родити Сина Божијег Христа.