Јован Јовановић Змај рођен је у Новом Саду где је завршио и основну школу. Гимназију је похађао у Братислави а студирао је у Пешти, Прагу и Бечу. 1870. године се вратио у Нови Сад. Чика Јова Змај оставио је огромно, тематски и жанровски разноврсно дело. Његову основу чини интимна лирика, љубавне и породичне песме, сабрана највећим делом у две тематски повезане песничке књиге, Ђулићи и Ђулићи увеоци (од турцизма ђул — ружа). Змајева лирика изражава осећање дубоке везе, јединства, са својима, са женом, децом, породицом и, у продужетку, с целим српским народом и човечанством.

Божић, божић бата

Данас целим светом
Херувими лете
Данас ће се родит’
Христос мало дете.

Данас нема туге
Данас боли ћуте
Све су данас мисли наше
Небу подигнуте.

Данашња је ноћца
Од сувога злата —
Божић, божић бата!

Данаске се бришу
Нехотични греси
Данаске се душа
Рајским миром реши.

Данас мелем свети
Сваки недуг цели
Данаске се опроштење
И прима и дели.

Данаске је свету
Нова светлост дата —
Божић, божић бата!

Топла нам је соба
Топле су нам груди:
Свуд су наша браћа
Где су добри људи.

Воштаница гори
Слама је просута,
А „Рождество” певаћемо
По стотину пута.

Ево, већ и вертеп —
Отварајте врата —
Божић, божић, бата.