Авала – умањени приказ

Avala

Умањени приказ планине Авале и околине урадила Петра Ђорђевић.

Авала је ниска планина, 16,5 km јужно од Београда[1]. Представља северни крај шумадијске греде, која се одРудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава[1]. Висока је 511 mи уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена[1]. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.[2]

На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом[1]. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

објавио: Михаило Поповић

Оставите одговор