Информатичко-развијајућа настава

 

СРПСКА АКАДЕМИЈА

ОБРАЗОВАЊА БЕОГРАД

Звечанска 54

ЗАЈЕДНИЦА УЧИТЕЉСКИХ ФАКУЛТЕТА – БЕОГРАД

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ – БЕОГРАД

Краљице Наталије 43

 

 

НАУЧНИ СКУП

ТЕМА  СКУПА:

ИНФОРМАТИЧКО-РАЗВИЈАЈУЋА НАСТАВА У ЕФИКАСНОЈ ШКОЛИ

(Настава и учење у ефикасној школи)

 

Научни скуп ће бити одржан у Београду 22. априла 2016. године. На научном скупу биће дата оцена садашње недовољно делотворне организације школе и репродуктивне наставе као и утврђивање кључних линија развоја ефикасне школе и информатичко-развијајуће наставе која би сваког ученика водила до успеха према мери његових могућности. На научном скупу учествоваће експерти који се баве овом проблематиком из земље и иностранства као и наставници практичари који се баве применом иновативних модела развијајуће наставе.

Пријава теме учесника скупа је до 1. априла 2016 године. Уз пријаву доставити резиме на матерњем и енглеском језику на Е-majl: s_angelina@ikomline.net, или поштом на адресу САО, Београд, Звечанска 54.

Особа за контакт: Ангелина Страхињић, E-majl: s_angelina@ikomline.net, тел 064/3605045.

Обим рада је до једног аутoрског табака, писан у формату Б-5, фонт Times Nev Roman, veličine slova 11 pt.                                                       

 

                                     НАУЧНИ ОДБОР

                            1.Академик Никола Поткоњак,предсденик

                            2.Проф.др Данимир Мандић,подпредседник

                            3.Академик Драго Бранковић,члан

                           4.Академик Маријан Блажич

                           5.Бошко Влаховић,члан

                           6.Грозданка Гојков

                            7.Академик Данило Ж.Марковић.члан

                            8.Академик Јован Ђоређевић,члан

                           ( Навести све декане УФ по азбучном реду)

                                       

 

                                        ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

                                    1.Проф.др Сања Благданић,предсденик

                                     2.Проф др Зорица Ковачевић,члан

                                    3.Проф др Вера Радовић,члан             

                                   4 .Проф.др Мира Ристић,члан

                                   5. Горана Старијаш,члан

      

 

            НАУЧНИ ОКВИР ТЕМЕ:

     ДОМЕТИ И ОГРАНИЧЕЊА ТРАДИЦОНАЛНЕ РЕПРОДУКТИВНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ НАСТАВЕ – ПО ПАРАДИГМИ КОМЕНСКОГ (Слабости и вредности наставе по овој организационој парадигми. Некада епохална иновација, усклађена са потребама времена – данас време је претекло ту концепцију. Некадашње позитивно обележје се данас претворило у своју супротност.

1.      ИНФОРМАТИЧКО-РАЗВИЈАЈУЋА КОНЦЕПЦИЈА НАСТАВЕ (ученик у центру наставног процеса, победничко учење, коришћење моћних извора иновативних знања, образовни  web-portal, хеуристички електронски уџбеници, хеуристички дијалог, традиционална предавања права реткост у инфор­матичко-развијајућој настави и др).

2.      КОНСТРУКТИВИСТИЧКИ ПРИСТУП ОРГАНИЗАЦИЈИ ИНФОРМАТИЧКО-РАЗВИЈАЈУЋЕ НАСТАВЕ (ученици самосталним, истраживачким радом долазе до знања, сами конструишу знања, иновативни модели наставе у којима је ученик у центру наставе, самоевалуација и сл.).

3.      КРИТИЧКО-ЕМАНЦИПАТОРСКЕ ОСНОВЕ ОРАГАНИЗАЦИЈE ИНФОРМА­ТИЧКО-РАЗВИЈАЈУЋЕ НАСТАВЕ (Критичко-еманципаторска филозофија Ј. Хабермаса као основа еманципаторске педагогије. Аутономија ученика, самоодређење циљ васпитања, ученик главни чинилац наставе, сарадничка комуникација, принцип „сам свој мајстор“ и сл.).

4.      СИСТЕМНОСТ РАЗВИЈАЈУЋЕ НАСТАВЕ КАО БИТАН ЧИНИЛАЦ ЊЕНЕ ЕФИКАСНОСТИ (Утемељеност наставе у традиционалној школи на ен­тропијској и утемељености информационо-развијајуће на­ставе на системским основама; Повратна информација као „метар“ којом се мери системска уте­мељеност наставе. Како остварити системску утемељеност наставе, модели, могућности, примери из праксе и сл.

5.      ИНТЕРАКТИВНОСТ КАО СУШТИНСКА ОДРЕДНИЦА – СТУБ ИНФОРМА­ТИЧКО-РАЗВИЈАЈУЋЕ НАСТАВЕ (модели интерактивне наставе као  кључне одреднице концепције развијајуће наставе; Значај активне говорне кому­ни­кације у информатичко-развијајућој настави. Значај дијалога у интерак­тивном хеуристичком  учењу и сл)

6.      ИНОВАТИВНИ МОДЕЛИ РАЗВИЈАЈУЋЕ НАСТАВЕ КОЈИ ОМОГУ­ЋУЈУ САМОСТАЛНО УЧЕЊЕ  И  ПОЛОЖАЈ УЧЕНИКА У ЦЕНТРУ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА (иновативни модели у којима се остварују поједини аспекти информатичко-развијајуће наставе: пројектна, модлуларна, продуктивна, хеуристичка, проблемска, индивидуализована, интегративна, интерактивна и други иновативни модели информационо-развијајуће наставе).

7.      КЉУЧНЕ ОДРЕДНИЦЕ КОНЦЕПЦИЈЕ РЕПРОДУКТИВНЕ И ИНФОР­МА­ТИЧКО РАЗВИЈАЈУЋЕ НАСТАВЕ – ПАРАЛЕЛЕ (Разлике између репро­дуктивне и информатичко развијајуће наставе; Обележја традиционално репродуктивне и  обележја информатичко развијајуће наставе и сл.).

8.      ОБЕЛЕЖЈА ЕФИКАСНЕ ШКОЛЕ У КОЈОЈ СЕ ОСТВАРУЈЕ КОНЦЕПЦИЈА РАЗВИЈАЈУЋЕ НАСТАВЕ (Школа мора бити довољно мала да би била ефикасна, персонална концентрација – мањи број наставника предаје већи број предмета области; Школа ради продужено у једној смени; бави се више васпитањем, дететом а мање предметом; школа је истраживачка јединица и сл.).

9.      ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА НОВИХ  ИКТ ТЕХНОЛОГИЈА У ЕФИКАСНОЈ ШКОЛИ (Моделовање новог дидактичко-информатичког окружења у школи; Интер­активне мултимедијалне учионице повезане са моћним образовним web-порталима. Коришћење образовних портала у свакодневном раду и учењу ученика у ефикасној школи и сл.).

10.  КУРИКУЛУМ  ВАСПИТАЊА  И  ОБРАЗОВАЊА (кључни део курикулума је васпитање, бављење у првом реду дететом па онда предметом, садржајима, градивом; Значај  курикулума учење учења и учење мишљења и др.).

11.  ВРЕДНОВАЊЕ – ИНТЕГРАЛНА КОМПОНЕНТА РАЗВИЈАЈУЋЕ НАСТАВЕ (Вредновање и самовредновање; Вредновање не само знања већ и других вредности, Специфичност вредновања у ефикасној школи потпуног успеха).

12.  ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА ЗА ЕФИКАСНУ ШКОЛУ И ДЕЛОТВОРНУ НАСТАВУ (Методичко образовање наставника; компетенцијски приступ образовању наставника; организаторска, евалуаторска, дијагностичка, васпитна, водитељска и друге улоге наставника у саврменој школи и ефикасној школи будућности).

13.  ИСКУСТВА УГЛЕДНИХ (ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИХ) ШКОЛА У КОЈИМА СУ ЗАСТУПЉЕНИ МОДЕЛИ РАЗВИЈАЈУЋЕ НАСТАВЕ (Анализа позитивних искустава из напредних школа из нааше и других земаља).

 

Библиотекарство у Србији

http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=541

Интегративна настава

 

Појам интегративне наставе

Интегративна настава је један од иновативних модела којим се врши међусобно повезивање наставних садржаја из више наставних предмета. Овај модел наставе пружа већу динамичност и интердисциплинарни приступ одређеној проблематици и ако се примењује умерено у току наставне године доноси квалитетне помаке у наставном процесу. Shoemaker ставља у контекст више тема да би креирала дефиницију интегративне наставе, па каже: „Интегративно образовање једном линијом пресеца више предмета повезујући различите аспекте курикулума у смислену целину да би се фокусирало на једну ширу тему из различитих наставних области“. Интегративни приступ учењу наглашава интелектуални, друштвени, емоционални и естетски развој, подржава целовит развој ученика, не усредсређује се на издвојене, углавном когнитивне аспекте (Буљубашић-Кузмановић, 2007: 148).

Наставници, применом интегративне наставе, ученике припремају за целоживотно учење и чине школу интересантнијом и животнијом. Интегративна настава развија начине учења и усвајања знања који на менталном нивоу успостављају међусобне везе које ученике подстичу на тражење нових решења. Можемо издвојити четири кључна елемента интегративног образовања:

  • Наставни процес осмишљава и реализује више предметних наставника
  • Ученици истовремено проучавају различите предмете
  • Занимљиве наставне и ваннаставне пројектене активности у којима тим предметних наставника комбинује истраживање и проучавање садржаја
  • Интегративни наставни садржаји захтевају реализацију путем двочаса или целог наставног дана.

 

ИНТЕРАКТИВНА НАСТАВА

 

http://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/INTERAKTIVNA_NASTAVA_U_MALOJ_GRUPI_za_CD_.pdf

 

 

САРАДНИЧКА (КООПЕРАТИВНА НАСТАВA)

 

http://www.skolapkb.edu.rs/sites/default/files/KOOPERATIVNO%20UCENJE.pdf

 

Конвергентна (стваралачка) настава

 

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5

 

Prezentacije: RASPUST 2016.

Razredni Spomenar1996/4r

 

4.1. Блумова таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју

 

Бенџамин Блум (Benjamin Bloom, 1956) креирао је Таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја – когнитивном (нове информације, мисаоне вештине), афективном (осећања, преференције (склоности и интересовања), вредности) и психомоторном (физичке и перцептивне активности и вештине). Циљеве и исходе у когнитивном подручју разврстао је у 6 основних хијерархијски уређених категорија према нивоу апстраховања: основно знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. У Табели бр. 1 приказани су нивои таксономије описани демонстрираним знањима и вештинама и захтевима задатака на овим нивоима.

 

Табела бр. 1: Блумова таксономија у когнитивном подручју – основа за оцењивање
Компетенција Демонстрирана знања и вештине: Захтеви којима се проверава оствареност исхода на датом нивоу:
Знање опажа и именује информације; зна датуме, податке, места; зна главне идеје дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј, ко, када, где итд.
Схватање разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке; предвиђа последице резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, разликуј, процени, дискутуј, прошири
Примена користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања примени, демонстрирај, израчунај, комплетирај, покажи, реши, испитај, преобликуј/модификуј, повежи, промени, класификуј, експериментиши, истражи
Анализа одређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује компоненте анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабери
Синтеза користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања са другим областима; предвиђа закључке / закључује преобликуј / модификуј, интегриши, замени, направи план, предвиди – шта ако?, укомпонуј, формулиши, припреми, генерализуј / уопшти, поново напиши
Евалуација упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; верификује вредност података; препознаје субјективност процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, разликуј, закључи, компарирај, резимирај

 

Поред дефинисања нивоа постигнућа које тестом испитујемо, таксономија нас упућује и како да формулишемо захтеве у задатку, као и како да формулишемо задатке најпогоднијег облика. Наведени глаголи представљају и могуће захтеве у задацима – наставник може да формулише задатке помоћу њих (наведи делове електромотора; разврстај делове рачунарске опреме у излазне, улазне и излазно-улазне уређаје итд.

 

  • Ревизије Блумове таксономије

 

Бројни аутори емпиријски су проверавали таксономију и теоријски разматрали принципе на којима је обликована. Ревидирана таксономија (Табела бр. 2) укључује две димензије сазнавања (Anderson and Krathwohl, 2001):

  • знање (врсте знања које треба научити): знање чињеница, знање појмова и структура појмова (концептуална знања), знање поступака и процедура (процедурална знања), свест о сазнајним процесима активним при сазнавању, учење сазнајних процеса потребних за сазнавање других знања (метакогнитивна знања)
  • когнитивни процеси (процеси које треба користити за учење)

 

Табела  бр. 2: Пример коришћења ревидираног модела таксономије према Андерсону и Кратволу

 

BLUMnovitaksonomija

 

 

ПРИСТУП ЗАСНОВАН НА РЕЗУЛТАТИМА УЧЕЊА

 

Приликом израде предлога стандарда за крај основног образовања, стручни тим се определио за следећи методолошки приступ[1] који се састоји од три кључне фазе:

  1. дефинисања пожељних исхода/резултата учења на крају одређеног (у овом случају основношколског) образовног циклуса, усклађених са актуелним наставним програмима за основну школу
  2. операционализације дефинисаних пожељних исхода/резултата учења и израде испитног инструментаријума (задатака, тестова) који поседују проверене метријске карактеристике
  3. планирања и предлагања метода поучавања, наставних материјала, ресурса и потребних искустава ученика како би усвојили жељена знања и вештине те развили потребне компетенције на најприкладнији и најефикаснији начин.

Пожељни исходи/резултати учења су описи онога што ученик/ученица треба да зна, разуме и уме да уради  на крају циклуса учења и учешћа у образовном процесу. Образовни исходи се, дакле, односе на знања, вештине и развијене компетенције, а одређују се на различитим нивоима сложености когнитивних процеса. Дефинишу се у терминима мерљивог понашања ученика и могу се проверавати тј. испитивати. Прво се дефинишу пожељни исходи/резултати учења на крају основног образовања, а после се образовни стандарди могу дефинисати за сваки циклус, чак и за сваку тематску целину. Дефинисањем пожељних исхода/резултата учења започиње процес постављања проверљивих националних стандарда знања, вештина и компетенција које ученици треба да  поседују на крају појединог образовног циклуса.

На основу  дефинисаних образовних исхода/резултата учења разрађују се задаци којима се испитује остваривање образовних резултата. Одговара се на питања:

  • Шта ученик треба да зна, разуме и уме да уради?
  • Шта је стварно важно знати?
  • Шта је кључно за предмет, шта су базичне идеје предмета, дисциплине?
  • Шта је из програма предмета важно дубоко разумети да би било добра подлога за даље целоживотно учење?
  • Која специфична знања и вештине треба поставити као резултате учења јер су важна за даље учење и ефикасно деловање у животу?
  • Како ћемо знати да ли су ученици постигли пожељне резултате и развили нужне компетенције?
  • Како проверавати научено?
  • Како поставити испитивања и проверити остварење циљева?

Коначно, дефинисани образовни исходи/резултати учења и резултати спроведених испитивања пружају важне информације за планирање метода учења,  поучавања и оцењивања ученика.

 

 

 

 

Класификација знања и когнитивних процеса

(процеса који се користе за учење)

 

Пожељне резултате/исходе учења потребно је дефинисати на различитим нивоима сложености когнитивних процеса. Нивои који се користе у овом приступу усклађени су са Ревидираном Блумовом таксономијом знања и когнитивних процеса (Anderson, Krathwohl, 2001).

Ревидирана Блумова таксономија има облик дводимензионалне таблице. Једна димензија је димензија знања (врсте знања које се учи, продукти учења), а друга димензија је димензија когнитивних процеса (процеса који се користе за учење). Димензија знања садржи четири, а димензија когнитивних процеса шест нивоа. Виши нивои укључују ниже нивое и представљају сложенија знања и сложеније процесе. Овладавање вишим нивоом подразумева да је овладано свим нивоима који се налазе испод тог нивоа. То значи да је ова таксономија хијерархијска класификација процеса и продуката учења.

 

 

 

ДИМЕНЗИЈЕ

ЗНАЊА

 

ДИМЕНЗИЈЕ КОГНИТИВНИХ  ПРОЦЕСА
1.

Памтити

2.

Разумети

 

3.

Применити

 

4.

Анализирати

 

5.

Евалуирати

 

6.

Креирати

 

А.

Чињенично

знање

 

Б.

Концептуално

знање

 

В.

Процедурално

знање

 

Г.

Метакогнитивно

знање

 

 


Димензије знања: главни типови и подтипови знања

 

А. Чињенично знање – основни елементи које ученици треба да знају да би били упознати са дисциплином и могли да  решавају проблеме у  области

А а. Терминологија

А б. Специфични детаљи и елементи

 

Б. Концептуално знање – повезаност основних елемената са  ширим структурама које им омогућавају заједничко функционисање

Б а. Класификације и категорије

Б б. Принципи и генерализације

Б в. Теорије, модели и структуре

 

В. Процедурално знање – знање како нешто чинити, коришћење истраживања и критеријума,  коришћење вештина, техника и метода

В а. Специфичне вештине и алгоритми

В б. Специфичне технике и методе

В в. Критеријуми за одабир одговарајућих поступака

 

Г. Метакогнитивно знање – знање о когнитивним процесима, као и свесност и разумевање властитих когнитивних процеса

Г а. Стратешко знање

Г б. Знање о когнитивним задацима, укључујући и одговарајуће контекстуално

и кондиционално знање

Г в. Самоспознаја

 

Димензије когнитивних процеса: глаголи који се користе при дефинисању процеса (који се користе за учење) и примери задатака[2]

 

  1. Памтити: препознати, дефинисати, описати, идентификовати, означити, набројати, именовати, репродуковати, изабрати, изнети, присетити се.

 

Задатак: Препознати тачан одговор од понуђених, навести дефиницију неког појма, набројати све елементе неког догађаја, рецитовати песму, навести шта се догодило пре и после неког догађаја.

 

  1. Разумети: разликовати, израчунати, објаснити, навести пример, рећи својим речима, разјаснити, протумачити, извести закључак, парафразирати, предвидети, преиначити, резимирати, преуредити, представити, превести, адаптирати.

 

Задатак. Интерпретирати слике, карте, таблице и графиконе, описати својим речима неку појаву, на основу чињеница предвидети последице, објаснити зашто се неки лик у књизи понашао на одређени начин, описати главну идеју неке приче, написати резиме.

 

  1. Применити: променити, изабрати, израчунати, показати, развити, открити, употребити, искористити, управљати, модификовати, организовати, предвидети, припремити, произвести, повезати, преструктуирати, показати, демонстрирати, решити, пренети, употребити.

 

Задатак: Показати на другом примеру, предвидети могуће последице, направити схему да би се илустровала нека појава.

 

  1. Анализирати: упоредити, рашчланити, резимирати, открити, разликовати, препознати, приказати у кратким цртама, указати на важност, повезати, изабрати, одвојити, преиспитати, супротставити, препознати неизречене претпоставке, разликовати чињенице од закључака, разликовати узрок од последице, одредити релевантност података, категоризовати, комбиновати, саставити, модификовати, преуредити, реконструисати, реорганизовати.

 

Задатак: Анализирати структуру дела (уметничког, музичког, литерарног), направити схему/дијаграм, направити извештај о неком догађају, утврдити зашто је дошло до неке промене, објаснити до којих последица би довела промена у некој варијабли.

 

  1. Евалуирати: проценити, аргументовати, вредновати, упоредити, закључити, критиковати, објаснити, интерпретирати, просудити, повезати, резимирати.

 

Задатак: Проценити примереност закључака из приказаних података, вредност неког дела (уметничког, музичког, литерарног) употребом спољних стандарда квалитета, проценити логичку заснованост писаног материјала или предавања, утврдити оправданост неке акције или одлуке.

 

  1. Креирати: конструисати, планирати, осмислити, поставити хипотезе, развити, створити, продуковати, реорганизовати.

 

Задатак: Осмислити план истраживања одређеног друштвеног проблема, спровести неки самостални пројекат, објаснити неки догађај с одређеног аспекта, направити уређај који обавља неки процес, осмислити начин за…

 

 


Како користити  Ревидирану Блумову таксономију?

 

Образовни резултати су тако дефинисани да одговарају једној од четири категорије унутар димензије знања и једној од шест категорија унутар димензије когнитивних процеса. За изражавање тога шта се учи и испитује (чињенично, концептуално, процедурално или метакогнитивно знање) користе се именице, док се за дефинисање когнитивних процеса (памтити, разумети, применити, анализирати, евалуирати, креирати) користе глаголи. Сваки образовни резултат који се испитује  налази се на пресеку две категорије димензија когнитивних процеса и знања. Овакав приступ дефинисању образовних резултата осигурава да се у задацима проверавају различити нивои знања и когнитивних процеса, односно да се у тестовима постављају задаци који од ученика захтевају коришћење виших нивоа когнитивних процеса.

 

Примери захтева за ученике

 

ДИМЕНЗИЈЕ

ЗНАЊА

ДИМЕНЗИЈЕ КОГНИТИВНИХ  ПРОЦЕСА
1.

Памтити

2.

Разумети

3.

Применити

4.

Анализирати

5.

Евалуирати

 

6.

Креирати

А.

Чињенично

знање

 

Век је временско раздобље од __година О ком рату говори овај текст?
Б.

Концептуално

знање

 

Који догађај европске историје је имао утицај на слом Првог српског устанка?
В.

Процедурално знање

Прочитај из графикона који % војника је…
Г.

Метакогнитивно

знање

Који од наведених извора говори негативно о…

 

Приликом одређивања тога шта ћемо испитивати  и дефинисања нивоа  тежине захтева за ученике, отворило се питање обима и врсте историјских знања.

Да бисмо појаснили приоритете при одређивању тога шта испитивати и шта дефинисати у захтевима одређеног нивоа тежине, проверавамо да ли је конкретно

историјско знање или вештину нужно знати, важно знати или вредно знати.

[1] Методолошки приступ на који се ослања израда стандарда је адаптирани „Приступ заснован на резултатима учења“ (Spady 1988; 1993; 1994, „Outcomes-Based Education“), осавремењен методолошким упутствима „Планирање унатраг“(„Мc Tighe и Wiggins 2003; 2004 „Backward Design“).

 

 

[2] Anderson W. L.&  Krathwohl  D. R.(2001).Taxonomy for Learning, Teaching, and Assessing, A: A

Revision of Bloom’s Taxonomy of Educational Objectives, Abridged Edition. Allyn & Bacon.

 

 

Методички подаци о часу бр. 35

ОД ИГРАЧКЕ ДО РАЧУНАРА

Наставна тема МИНИ ПРОЈЕКАТ – презенатције
Наставна јединица МИНИ ПРОЈЕКАТ – „Ученички гласник“ одељења III1 (презентација урађеног)
Претходна наставна јединица Штампање
Наредна наставна јединица МИНИ ПРОЈЕКАТ – „Ученички гласник“ одељења III1 (презентација урађеног)
Тип часа Систематизација
Циљеви и задаци часа

васпитни

образовни

функционални

Развијање љубави, интересовања, за информатичку писменост.

Развој колективизма и социјалних односа.

Развој опште културе и понашања, пажње и брзине реаговања.

Увођење ученика у разумевање и доживљавање лепог и корисног.

Развој маште и стваралачких способности ученика.

Продубљивање и доживљавање интерактивности и осећаја .

Усвајање пеинформатичких појмова и осећаја за проналажење жељених информација.

Усвајање правилнoг реаговања у циљу систематичности понуђених информација.

Оспособљавање ученика да контролисано импровизују у циљу лакшег усвајања информација из разлићитих наставних предмета.

Понављање и упознавање конкретног и најлакшег пута ка жељеној информацији (вежба памћења и брзог сналажења).

Оспособљавање ученика да опажају.

Развијање смисла за прегледност.

Развијање спретности при коришћењу рачунара и информатичких алата.

Оспособљавање за активно презентовање и праћење. Укључивање у разговор и презентовање неког садржаја са ученичког сајта

Наставне методе дијалошка, демонстративна, метода стваралачког рад
Наставна средства и потребан материјал Рачунар, видео пројектор, бела табла, софтвер, word press platforma, ученички сајт,

 

Активности ученика Описују, закључују, презентију, разумеју, разговарају и објашњавају ставке са сајта и улогу и сврху постављања и администрације сајта у школи. Усвајају и схватају појма сајта и разлике између блога и сајта..
Активности наставника Подстиче  ученика на активно слушање, учествовање у раду, припремање позитивне атмосфере, презентовању, учествовање у игри и посматрању.
Резултати часа – исходи Ученици треба да стекну навику да користе, умеју да објасне родитељима сврху поставке сајта, да науче посетиоце сајта о занчајним обавештењима, посебностима и оригиналним деловима (свакодневно ажурирање података, постављање садржаја наставних једниница месец дана унапред, обавештења о постигнућима, наградама и васпитно-дисциплинским мерама),  да разликују корисно од штетног, да умеју препознати насилно и неприхватљиво понашање на Интернету.
Корелација Ликовна култура, Свет око нас, Српски језик, Природа и друштво, Грађанско васпитање, Математика

 

Коришћена литература и сајтови: www.skolskisajt.in.rs

www.osnovnaskola.rs

www.dejanoviskolarci.wordpress.com

 

Ток часа:
Уводни део часа – 10 минута  

  • Учитељ говори о значају коришћења елктронских помагала и рачунара. Најављује ученика који ће изговорити песму посвећену Онлајн недељи коју су ученици нашег одељења обележили и промовисали снимањем филма и упознавањем родитеља са активностима сајбер окружења.
Главни део часа – 25минута

 

  • Један од ученика упознаје госте са историјатом настанка нашег сајта.
  • Понавља значај и важност пермантног коришћења ове врсте медија.
  • Упознавање мапе и главних менија  „Ученичког гласника“ нашег одељења. Превасходна намена је разглашавање и упознавање са свим активностима, постигнутим резултатима, наградама, признањима и оним што би требало исправити и допунити у нашем раду.
  • Упознавање ставки по менијима ће бити спроведено по договорном редоследу.
Завршни део часа – 10 минута
  • Преко Google претраживача наћи фотографије и организовати квиз – погађање места и времена објављених фотографија на сајту.
(Само)евалуација и корекција часа  
Прилози