Да би уопште почели да говоримо о рекама Србије потребно је најпре да објаснимо најважније хидрографске појмове.
Речна мрежа – све реке неке територије (нпр. речна мрежа Шумадије, речна мрежа Војводине, речна мрежа Србије).
Речни систем – главна река са свим својим притокама (нпр. речни систем Дунава)
Речни слив – територија са које све падавине отичу речним системом у неко језеро, море или океан или у већу реку. Речни слив је ограничен развођем (највише тачке на рељефу које чине границу једног речног слива).
Хидрографски чвор – место где се стичу два или више развођа (у Србији је то планина Црнољева на Косову и Метохији, на врху Дрманска глава – Ситницом у Црно море, Неродимком у Егејско море, Топлугом у Јадранско море)
Суток – место где се спајају две веће реке (нпр. Западна и Јужна Морава)
Става – место где се спајају две мање реке или потока
Бифуркација – појава да воде једне реке отичу у два слива (вештачка на Косову и Метохији – Неродмика – један крак отиче у Лепенац, други у Ситницу)
Протицај – запремина воде која протекне која протекне кроз речно корито у јединици времена – мери се м3/с или у л/с (за мање водотоке или врела)
Водостај – „висина“ воде у речном кориту, мери се у цм.
Реке Србије припадају територијама 3 морска слива:
Црноморски: Дунав и све његове притоке
Јадрански: Бели Дрим и све његове притоке
Егејски: Пчиња, Лепенац и Драговиштица
На карти су приказани веће реке и сливови.
Дунав : најдужа река у Србији (588,5 км) од Бездана до ушћа Тимока, (једним делом је гранична река са Хрватском и Румунијом). Углавном је равничарска река сем у Ђердапској клисури која пресеца Карпатске планине и „спаја“ Панонску и Влашку низију. Ђердапска клисура је највећа у Србији дужине 97км и чине је три котлине и четири клисуре: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин Вир (највиша измерена речна дубина у Европи 82м, а сада 90м и испод нивоа мора), Доњемилановачка котлина, Клисура Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура. Најдуже притоке Дунава у Србији су: Тиса и Тамиш (леве), Сава, Велика Морава, Млава, Пек, Тимок (десне).
Сава – настаје у Словенији од Саве Долинке и Саве Бохињке. У Србији је делом гранична река према БИХ. Највеће њене притоке су Дрина и Колубара.
Дрина – настаје у Црној Гори, спајањем Таре и Пиве. Великим делом тока је гранична река према БИХ. Природна речна језера која се налазе у долини Дрине називају се дрињаче.Највећа притока Дрине је Лим (који делом тече кроз Србију)
Колубара – друга притока Саве, настаје спајањем Обнице и Јабланице код Ваљева.
Велика Морава – настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код Сталаћа. Она има композитну долину (долина која је сложена а састоји се од наизменичних смењивања клисура и котлина). Композитна долина Велике Мораве се састоји од Горњевеликоморавске котлине – Багрданске клисуре – Доњевеликоморавске котлине.
Тимок – река која настаје спајањем Црног и Белог Тимока код Зајачара. Бели Тимок настаје спајањем Сврљишког и Трговишког Тимока код Књажевца. Тимок је једним делом тока гранична река са Бугарском. На ушћу Тимока у Дунав налази се најнижа тачка Србије =28м надморске висине.
Јужна Морава је дужа саставница Велике Мораве и настаје од Биначке Мораве и Прешевске Моравице. Она има композитну долину која се састоји од Врањске котлине – Грделичке клисуре – Лековачке котлине (овде се налази петоречје – 5 река се слива у ову котлину: Ветерница, Јабланица, Пуста река, Топлица, Власина) – Печењевачко сужење – Нишка котлина – Мезграјско сужење – Алексиначка котлина – Сталачка клисура.
Западна Морава – настаје спајањем Ђетиње и Голијске Моравице. Такође је композитна, а састоји се од Пожешке, Чачанско –краљевачке и Крушевачке котлине и Овчарско- кабларске клисуре.
Ибар – највећа притока Западне Мораве, извире испод планине Хајле и тече једним делом кроз Ибарску клисуру.
Бели Дрим – највећа и главна река Јадранског слива Србије. Има доста притока на територрији Албаније спаја се са Црним Дримом чинећи реку Дрим која се улива у Јадранском море. Интересантно је да за притоке има 5 Бистрица (Пећка – Руговска клисура, Дечанска, Призренска, Лоћанска и Кожњарска бистрица), поред бистрица остале веће притоке су Ереник, Источка река, Клина, Топлуга…
Лепенац – извире на Шар планини тече кроз Качаничку клисуру и припада сливу Егејског мора.
Нишава – десна притока Јужне Мораве. Протиче кроз Сићевачку клисуру.
Најдужа понорница у Србији је Бороштица
