Pridevi

Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, broju i padežu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.

Atributska funkcija prideva

Veliki dečak šutira loptu. Marljivi učenici redovno uče. Marko ima lepo, okruglo lice. Moja mama ima kožnu tašnu. Najbolji su sarajevski ćevapi. Crvena lampa visi na zidu.

Pedikatska funkcija prideva

Todor je dobar učenik. Aleksa je veliki  talenat. Moja mama je vredna žena. Naši gosti su bili zadovoljni. Novčić je bio star i izlizan. Ovaj crveni ranac je Nemanjin.

  Prema značenju pridevi se dele na:

☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je nešto)

☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije je nešto)

☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje,)

☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i

☼ mesne (pokazuju mesto).

PRIMERI:

Opisni pridevi: lep, ružan, visok, nizak, mali, veliki, star, mlad, tanak, debeo, mršav, gorak, sladak, taman,  mračan, osvetljen, glasan, tih, pametan, glup, lud, nestašan, nemiran, miran, živahan, mek, tvrd, čvrst, jasan, šaren, dlakav, srećan, nesrećan, užasan…

Prisvojni pridevi: Milanov, Martinin, kragujevački, trebinjski, niški, srpski, školski, gradski, kućni, poljski, rečni, planinski, morski, pozorišni, radnikov, seljakov, lekarski,  dečiji, ljudski, bakin, dedin…

Gradivni pridevi: drven, zlatan, bakarni, metalni, gvozdeni, betonski, pamučni, vuneni, svileni, čokoladni, slan, medeni, šećerni, uljni, mastan, benzinski, plinski, naftni, krvav, peščani, kameni…

Vremenski pridevi: letnji, zimski, prošli, budući, jučerašnji, nedeljni, mesečni, današnji, tadašnji, večni, davni, trajni, dnevni, noćni…

Mesni pridevi: gornji, donji, prednji, zadnji, levi, desni, bočni, severni, južni, daleki…

Pridevi su najčešće izvedene reči. Izvedeni pridevi nastaju od imeničke osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih u srpskom jeziku ima malo (beo, crn, lep, brz, lenj, star, mlad, živ, bled…).

Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anin, Milošev, Ivanov…) pišu se velikim slovom.  Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na  -ski, -ški, –čki pišu se malim slovom (srpski, kragujevački, fruškogorski, banjalučki, niški…).

  Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:

☼ određene (opisni, gradivni, mesni, vremenski i prisvojni na -ski, -ški, -čki)

☼ neodređene (opisni, gradivni i prisvojni na -ov, -ev, -in)

Određeni pridevski vid označava nešto određeno, poznato. Dobija se na pitanje KOJI? U muškom rodu određeni vid prideva ima nastavak –I koji se u govoru dugo izgovara. U ženskom i srednjem rodu određeni i neodređeni vid prideva imaju isti oblik, a razlika je samo u akcentu i dužini izgovora nastavka.

Neodređeni pridevski vid se odnosi na dotad nepoznat pojam. Imaju ga samo opisni i gradivni pridevi, a dobija se odgovorom na pitanje KAKAV?

Neodređeni i određeni vid prideva se različito menjaju po padežima.

Neodređeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad čovek je pisao pismo. – u službi imenskog dela predikata i atributa.

Određeni vid:  Obojiću sutra onaj beli zid tamo. Ovaj mladi čovek piše pismo. – samo u službi atributa.

  Komparacija prideva

Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava  naziva se komparacija.

Izuzetak su pridevi go, bos, živ i mrtav koji nemaju poređenje, osim u figurativnom smislu: To dete je življe od ostalih – nestašnije.

Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića, kažemo da je pridev  u svom osnovnom obliku koji se naziva  pozitiv (pametan, mlad).

Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ.  Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka -iji (najčešći nastavak, npr. pametniji), -ji (uz jotovanje, npr. mlađi),  -ši (samo 3 prideva: lakši, mekši, lepši)  na osnovni oblik prideva.

Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce  naj  na komparativ prideva. Rečca se uvek piše zajedno sa komparativom, a u slučaju kada pridev počinje slovom  j, ono se piše dva puta. (jak – jači – najjači,  jasan – jasniji – najjasniji).

Pridevi stranog porekla se ne menjaju po padežima i nemaju komparaciju: bež cipele, teget kaput…

U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke.

  Nepravilna komparacija prideva:

dobar-bolji-najbolji
zao-gori-najgori
velik-veći-najveći
mali-manji-najmanji

PRIMERI:

srećan – srećniji – najsrećniji; žalostan – žalosniji – najžalosniji;

crven – crveniji – najcrveniji; loš – lošiji – najlošiji; beo – belji – najbelji;

debeo – deblji – najdeblji; skup – skuplji – najskuplji; crn – crnji – najcrnji;

tesan – tešnji – najtešnji; besan – bešnji – najbešnji; blizak – bliži – najbliži;

strog – stroži – najstroži; nizak – niži – najniži; visok – viši – najviši;

tih – tiši – najtiši; ljut – ljući – najljući…

Немања Вучковић