Onog momenta kada je čovek počeo da bira mesto na kome će odložiti produkte svoga metabolizma, a ne na bilo kom mestu, više je napredovao nego koliko će napredovati od tog vremena do vremena današnjih klozeta. Velika promena bio je i sledeći korak kada je nalazio skrivena mesta sklonjena od naselja u kojima je boravio i staza kojima je prolazio.

Tek je značajan napredak i čoveka i klozeta onaj kada je neestetske i degutantne produkte sopstvenog metabolizma počeo da zatrpava. Tako je postepeno, kako to biva i u svim drugim njegovim sazrevanjima i napredovanjima došao i do prostorije u kojoj se i nesmetano i higijenski vršilo ovo odlaganje. Konačno je u prostorijama kopao rupe koje bi posle zatrpavao zemljom, ili bi postavljao posude, čiji bi sadržaj povremeno istresao.

Moderni klozeti su nastali u davno doba cca 25. vekova p. n. e. – ljudi iz oblasti Harapa u današnjem Pakistanu imali su vodene toalete u svakoj kući koji su bili spojeni pokrivenim kanalima od pečene glinene opeke. Klozeti su postojali i u starom veku u Egiptu i Kini. U Rimu su neki klozeti bili deo javnih kupatila, gde su muškarci i ženebili izmešani u zajedničkom društvu. Konačno s izumom klozetska šolja, i njenim priključenjem na vodovodne i kanalizacione instalacije, nastali su današnji klozeti.

Kao pronalazač klozetskog uređaja sa ispiranjem smatra se sir Džon Harington 1596. godine i ako su se u viktorijanske doba razvile poboljšane regulacije koje je verovatnije napravio Aleksandar Komning nego Tomas Karper kako se to uobičajeno navodi i ovi klozeti su se raširili. Pre i posle prelaznog doba mnogi ljudi su upotrebljavli eksterne klozete.