Rečca NE

Rečca NE uz glagole

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Pravilo je da se rečca NE uz glagole piše odvojeno, izuzetak su samo: neću, nemam, nemoj, nisam, nedostajati i nestajati/nestati. Naravno, to podrazumeva i sve promene ovih glagola: neću, nećeš, neće, nećemo, nećete, neće; nemam, nemaš, nema, nemamo itd; nemoj, nemojmo, nemojte; nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu, i da ne nabrajamo. Nije teško odgonetnuti zašto se u navedenim slučajevima rečca NE piše sastavljeno, radi se, ustvari, o negacijama: hoću – neću; imam – nemam; jesam – nisam. Imperativ (zapovedni način) – nemoj! – upućen je drugom licu da prestane vršiti neku radnju: „Nemoj dirati moje mače“! Glagol nedostajati znači da nečega nema dovoljno: „Nedostaje mi sto dinara.“ Dok glagoli nestajati i nestati nemaju nikakve veze sa glagolima stajati i stati: Nesta para, nesta prijatelja; Međutim ne staj mi na cveće! ima sasvim drugo značenje, pa se u tom slučaju rečca NE – piše odvojeno. Prema tome, treba zapamtiti ove izuzetke i uz ostale glagole rečcu NE pisati odvojeno. Inače, pogrešno pisanje rečce NE uzrokovano je rečeničnim akcentom; izgovaramo: Neznam što nećeš samnom, a piše se: Ne znam što nećeš sa mnom. (Krilaticu: „Piši kao što govoriš“ ne treba doslovno tumačiti).

Rečca NE uz imenice, prideve i priloge

Suprotno tome, rečca NE uz imenice, prideve i priloge po pravilu piše se SASTAVLJENO: nesreća, nemaština, neznanje, nevinost, nevin, nemaran, nemiran, neprijatan, neprijatno nedovoljno i td. Razlog što neki učenici počnu i ovim slučajevima pisati rečcu NE odvojeno – leži u nesigurnosti. Deca, što nisu dobro savladala pravilo, istina ređe, stanu pisati rečcu NE odvojeno i od imenice (ne znanje, ne sreća), što je nedopustivo, jer NEZNANJE i NESREĆA su antonimi za imenice ZNANJE i SREĆA. Slična pojava javlja se i kod pisanja aorista glagola biti. Pošto nekako shvate da prvo lice jednine treba pisati (ja bih) – idu u drugu krajnost, pa i drugo lice, umesto ti bi, pišu „ti bih“. Međutim, ništa nije ružnije nego čuti kako neki školovani ljudi da bi se „pokazali“, glas H izgovaraju gde mu nije mesto: hrđav, hrvati se;“hvali mi sto dinara za ulaznicu“ itd.

Author: УЧИТЕЉ ДЕЈАН