Папирус је први материјал за писање у историји изграђиван је од срчике биљке папирус. Папирус око 2000. године пре нове ере пронашли Египћани. Папирус је биљка слична трски, припада породици оштрика, нарасте у висину до 3 метра, стабљика му је мекана и понекад дебела као људска рука. На врху стабљике налазе се гране које личе на рашчупану и неуредну косу. Листови папируса су малени а коренови снажни.Римски историчар Плиније оставио је запис о томе како се производи папирус. Срчика се узимала само од оног дела стабла који је под водом, а затим би оне биле цепане су у врпце, које су потом равнане. Средишња врпца била је најшира, те према томе и најкориснија.

Врпце су затим ређане једна поред друге, а преко њих су, под правим углом слагане друге врпце. Први слој се премазивао лепљивим брашном, затим би се сушио, гланчао слоновом кости, па обрезивао. Један ред срчика звао се схеда. Комплетан лист папируса звао се плагула. Двадесет плагула чинило је скапус, а скапус коначно припремљен звао се карта. Исписани скапуси савијали су се у свитак (ротулус)који се звао и волумен.

Папирус је неко време био један од главних извозних производа Египта. На пример, сви дипломатски документи исписивани су на папирусу све док га није истиснуо пергамент. Сваки комад папируса обележаван је посебним печатом како би се тиме потврдила његова вредност.

Од витких стабљика папируса изграђиване су корпе, а од дебљих стабљика чак и једра. Једро или срж папируса, кад се скува, представљало је храну за сиромашне, а кад се осуши употребљавао се као гориво. Из свега овога се види колико је ова биљка у старо доба била корисна.

На папирусу се писало до 11. века. Осим у Египту на папирусу се писало и у граду Херкуланеуму који је заједно са Помпејом страдао од вулкана. У њему су пронађени ћупови са папирусом.

Такође папирус се користио и током средњег века у периоду од 7. до 11. века. На њему су биле исписане искључиво повеље владара и књижевни списи.

На папирусу се писало каламусом.