Право се може назвати системом норми људског понашања које прописује и у случају кршења санкционише држава. Право међутим своје изворе има у моралу, обичајима, етиции нарочито правди.
Ово двојно лице права је тема вишевековне расправе о томе да ли се правом могу назвати и они системи норми које прописује нелегитимна или неправедна власт. За правникепозитивисте и ови системи се могу назвати правом (уколико их државна власт спроводи довољно ефикасно), док за јуснатуралисте ови системи се не могу назвати правом у пуном смислу те речи.
У правној теорији и филозофији право се одређује не само као идеална, духовна појава, тј. као скуп мисли, већ и као реална појава. Реалне појаве су оне које имају и временску и просторну димензију. Као реална појава, право је везано за људе и њихову психу, као и за њихово друштво.
Постоји више различитих праваца у правној филозофији. Ипак, најчешћи су:
- Јуснатурализам: за који је право етичка појава.
- Легализам и нормативизам: право је скуп норми као психолошких или логичко-језичких појмова.
- Социјализам: За које је право социјално-материјална категорија.
Марксистички писци виде право као вољу владајуће класе са циљем да се одржи дати друштвени поредак.
Сва ова гледишта се своде на једно да право регулише друштвене односе у којима може доћи до повреде општедруштвеног интереса, заједничких интереса свих чланова друштва. Ови заједнички интереси према једнима састоје у реду, другима у миру, а трећима у правди.
Постоји неколико врста права као што су:
- Уставно право
- Облигационо право
- Грађанско право
- Породично право
- Кривично право
- Римско право
- Пословно право
- Наследно право
- Еколошко право
- Управно право
- Радно и социјално право
- Међународно право Написао:Немања Вучковић