O svojim precima znam dosta, jer se u mojoj porodici čuvaju slike i pričaju istinite priče iz prošlosti.
Iako su mi svi preci, za koje znam, na neki način dragi, ovom prilikom opisaću jednog svog pretka. To je moj pradeda po ženskoj liniji, zvao se Slobodan Novaković. Njegova žena, moja prababa Milica, još uvek je živa pa o njemu puno toga znam. Imao je smeđu kosu i plave oči boje neba. Odlikovali su ga snaga i hrabrost, koju je pokazao u drugom svetskom ratu. Iako je bio ranjen borio se do samog kraja. Dobio je orden hrabrosti. Bio je to častan i vredan čovek koji je celog svog života radio i brinuo o svojoj porodici. Bez obzira što su vremena nekada bila teška i surova, njegovo srce je bilo puno nežnosti i ljubavi. Zbog svih svojih vrlina imao je dug i uspešan život.
Mislim da je važno da znamo ko su nam preci. Moramo da znamo ko smo i odakle dolazimo, da bismo znali kuda da idemo.

Autor: Petra Đorđević