Рудник, планина која доминира Шумадијом, налази се око 100 km јужно од Београда, односно 15 km од Горњег Милановца. Варошица Рудник је смештена између 500 и 700 m надморске висине. На Руднику има осам врхова изнад 1.000 m надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићев врх (1.132 m), раније познат као Велики Штурац. Највеће насеље на планини је варошица Рудник.
Знатан део планине је под шумом са претежно буковим стаблима, а има и храста, јавора и млеча.[1]
| Рудник | |
|---|---|
 Један од врхова Рудника, Јавор (1107 m) |
|
| Координате | 44°07′53″ СГШ; 20°32′25″ ИГД Координате: 44°07′53″ СГШ; 20°32′25″ ИГД |
| Надморска висина | 1.132 м Цвијићев врх |
| Државе |  Србија |
 |
|
Воде Рудника
Рудник чини хидрографски чвор у Шумадији, развође између сливова Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре. Са северне стране планину опкољава Јасеница, десна притока Велике Мораве, са западне изворишни краци Деспотовице, леве притоке Западне Мораве, а са јужне и југоисточне Гружа, такође лева притока Западне Мораве. Рудник је извориште највећих шумадијских река. Поред поменутих ту је и Лепеница, десна притока Велике Мораве.
На самој планини извиру речице, које се касније спајају са већим рекама у подножју: Златарица (извире у самом месту Рудник, западно од Цвијићевог врха), Сребреница (извире источно од Цвијићевог врха, између врхова Јавор и Паљевине) и Јасеница (извире на североисточној падини планине), Брезовица (извире западно од насеља Рудник).
Туристичка понуда
Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је погодан за развој летњег и зимског здравственог, школског, спортског и ловног туризма. Због својих изванредних климатских услова (велика осунчаност током године, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха, незагађена природна средина) још 1922. године Рудник је био проглашен за ваздушну бању. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља, а постоје и терени за мале спортове. Гости могу да планинаре до Цвијићевог врха и стрмог вулканског узвишења Острвице, на коме се налазе остаци Јерининог града. Градови су остаци турске вароши и тврђаве подигнуте на српском утврђењу званом Рудник[тражи се извор од 06. 2014.] у коме је умрла Проклета Јерина, а недалеко су рушевине муслиманске богомоље Мисе. На Руднику је било остатака античког (римског) и средњовековног рударства. Но, модерни површински копови углавном су уништили те остатке. Туристи могу да посете оближња историјска места Опленац и Таково, манастире Враћевшницу, Вољавчу, Благовештење и Никоље, а околина Рудника пружа могућност за лов на високу и ситну дивљач.
Између врха Јавор и Цвијићевог врха (са његове југоисточне стране) налази се резерват природе, природно добро „Велики Штурац“, први пут стављено под заштиту 1956. године као строги природни резерват, површине 8 хектара. Спада у природна добра I категорије – природно добро од изузетног значаја.
Врхови
| Врх | Висина (m) |
|---|---|
| Цвијићев врх (раније Велики Штурац) | 1132[2] |
| Мали Штурац (раније Средњи Штурац) | 1113(1115?[2]) |
| Јавор | 1107(1113?[2]) |
| Молитве (Бело поље)[2] | 1096(1098?[2]) |
| Банетов врх[2] | 1089 |
| Прлински вис[2] раније Мали Штурац | 1058(1056?[2]) |
| Паљевине | 1052(1062?[2]) |
| Марјанац | 1028 |
| Таван (Бјелице)[2] | 1007(1008?[2]) |
| Безимени врх (Јавор раван)[2] | 1006 |
| Безимени врх (Јавор раван)[2] | 1002 |
| Увлака | 958 |
| Јавор | 927 |
| Курјак | 924 |
| Суви грмови | 920 |
| Велики лаз | 909 |
| Градина | 830 |
| Острвица | 758 |
Важно је напоменути да се Острвица налази издвојена од главне планинске масе на којој су остали врхови.
