Вода је хемијско једињење кисеоника и водоника. Хемијска формула воде је H2O. Вода је супстанца без мириса, укуса и боје. Температура мржњења воде је 0 °C, а температура кључања је 100 °C. Чврсто агрегатно стање се зове лед, а гасовито пара.
Садржај
Својства
Физичка
Основна физичка својства воде су:
- боја
- мутноћа (изглед)
- мирис
- укус
- температура
Чиста вода је безбојна. Може имати и неке нијансе (зеленкастоплаву), (зеленкасту), што је последица растворених органских и неорганских материја у њој.
Мутноћа воде описује се следећим оценама: бистра, слабоопалесцирајућа, опалесцирајућа, мало мутна, мутна, врло мутна. Воде у потоцима и рекама могу бити мутније у периоду киша и топљења снега. Мутна вода се не сме користити за пиће. Такву воду треба пре употребе избистрити, а потом дезинфиковати. По правилу чиста вода је бистра.
Молекул H2O
Вода је течност без мириса и укуса која је присутна скоро свуда: у океанима, морима, рекама, језерима, гасовита у облацима, замрзнута у глечерима или у великим подземним базенима испод кречњачких стена. Воду непрестано користи живи свет који без ње не може да живи. Људско тело чини 72 одсто воде, при чему оно стално уноси и избацује нове количине. Вода је пресудна за Метаболизам у организму, пошто омогућује варење и касније растварање хране у ћелијама, али и чишћење ћелија од отпада. Сматра се да би сваког дана у тело требало унети око осам чаша воде, али то није научно поткрепљено пошто многи људи пију знатно мање воде. Како би задовољила своје огромне потребе за водом, људска цивилизација воду црпе испод земље, из река, или из мора, а потом је водоводима доводи у градове, до станова и чесми. Сва вода, хемијски посматрана сачињена је од истог молекула H2O. Ово нам говори да је вода састављена од два атома водоника (Н) и једног атома кисеоника (О). Електричне карактеристике и просторни изглед овог молекула су заиста специфичне, па одређују многе од добро познатих својстава воде.
Агрегатна стања
У зависности од температуре и притиска, растојања између молекула воде су мања или већа, а везе међу њима јаче или слабије па се вода јавља у више стања: чврсто, течно и гасовито. Прелазак воде из једног агрегатног стања у друго постиже се повећањем или смањењем температуре. Вода прелази у гасовито агрегатно стање загрејавањем до температуре од 100 °C. У гасовитом агрегатном стању молекули воде су довољно међусобно удаљени да се могу хаотично кретати без много сударања. Прелазак воде из течног у гасовито агрегатно стање се назива испаравање. У течном агрегатном стању молекули воде су више приближени и они попримају облик суда у коме се налазе. Чврсто агрегатно стање се постиже хлађењем до температуре од 0 °C. У чврстом агрегатном стању молекули воде скоро да се и не помјерају и граде чврсту кристалну решетку. За разлику од течног и гасовитог стања, чврсто стање не мора да поприма облик суда у коме се налази, већ је у облику кристала. Мање је познато да да вода делимично испарава и на нижим температурама од 100 °C, али не у великим количинама. Ово испаравање омогућује да вода непрестано кружи у природи, из земље ка облацима, па потом назад у виду кише и других падавина. Снег је такође вода, пошто је свака пахуља кристал леда малих димензија. Прелазак воде из чврстог у гасовито стање назива се Сублимација.
Аномалија воде
Аномалија воде је веома важна за живот свих водених створења. То је у ствари својство да вода која је хладнија од 4 °C увијек буде на изнад воде од 4 °C. Лед има мању густину од воде у течном стању па зато плива по површини. Вода је најгушћа на температури од 4 °C, тако да ће се у замрзнутим рекама сва вода хладнија од 4 °C попети ка површини. Аномалија воде омогућава да се ријеке и језера никад не замрзавају до дна, тако да жива бића у рекама презимљавају у топлој води. Због геометрије свог молекула, вода има низ специфичних својстава, као што је површински напон-карактеристика да на својој површини вода формира опну, што омогућује да се вода увек држи на окупу и између осталог, постепено формира водене капи. Вода је врло ретко чиста, без додатака и примеса. Вода у којој има само Н2О молекула, назива се дестилована и добија се само у индустријама и лабораторијама, процесим хемијске дестилације.
Проводник
Вода се сматра добрим проводником електричне струје. То и није сасвим тачно, пошто чиста вода, H2О, обично не проводи струју. Струја кроз воду протиче захваљујући раствореним минералима. Вода која садржи изузетно велики удео минерала, назива се минерална вода. У њој се налазе поједина једињења која су корисна за организам. Мехурићи који се налазе у флашираним водама су најчешће индустријски додатак додат ради дужег трајања и бољег укуса (додат је гас угљен-диоксид CO2 који се додаје у сва газирана пића). За разлику од слатких, у морској води је растворено много минерала натријум-хлорида NaCl (кухињска со). Вода је такође и одличан растварач и то јој омогућава вишеструку употребу. Када је вода топлија растварање је брже.
Тврда вода
Вода може бити тврда и мека. То је зато што се у свакој води налази растворено на стотине минерала и других једињења. Количине ових једињења су знатно мале, али су веома значајне за живи свет. Када је у води садржај минерала и једињења висок, за воду се каже да је тврда, а када је садржај низак за воду се каже да је мека.
Бројке
Због значаја за опстанак људи, вода има и значајно место у култури. Већина светских религија води придаје симболични значај средстава за прочишћење како од матерјалних, тако и од духовних прљавштина. У Библији се вода спомиње 442. пута. У политеистичким религијама, код старих Грка и Римљана, сваки извор воде је имао свога бога заштитника. Грчки филозоф Емпедокле је воду сматрао за један од четири елемента, уз ваздух, ватру и земљу, верујући да је читав свет сачињен од њих. Вода обично симболизује равнодушност. Неправилна експлоатација и загађивање, угрозило је светске залихе воде. Према подацима UNESCO-а, у наредних 20 година резерве пијаће воде ће се смањити за 30 одсто. Сматра се да чак 40 одсто светске популације већ сада нема довољно воде за своје дневне потребе. Према подацима организације WaterAid сваких 15 секунди једно дете умре од обољења изазваног мањком воде.
Врсте природних вода
Вода се у природи не појављује у хемијски чистом облику, јер на свом путу долази у додир, раствара и прима различите материје. Од количине и врсте ових састојака зависе карактеристике воде. Према својој природи, вода се дели на атмосферску, површинску и подземну.
- Атмосферска вода настаје од падавина као што су киша, снег и лед. Она садржи растворене гасове са којима долази у додир, попут кисеоника и угљен-диоксида. Од чврстих материја садржи нешто прашине и чађи, а у близини мора и нешто соли.
- Површинска вода је она која или лежи на површини тла. Ова вода настаје од атмосферске воде, која директно пада на Земљину површину или оне која се слива у њу са површине тла.
- Подземна вода се налази испод површинске земље. Настаје продирањем падавина од површинских водених токова ка тзв. водонепропусним слојевима (унутар Земљине површине) који се састоје од стена са малом ефективном порозношћу. Ова вода спада у ред чистијих, па се због таквих одлика веома често користи за пиће.[1]
