Slušam ptičje reči
koračajući kroz šumu
uskom kozjom putanjom
sve strmijom i tanjom,
kad paukova mreža
put mi najednom prepreči.
Sred mreže raskoračen
pauk gazdinski stao
kao seljak na njivi
koju je uzorao.
Mogla sam pokretom ruku
zderati to pletivo,
svu paukovu muku
smrsiti u klupče sivo,
ali mi beše žao.
Udarih šumom levo
kroz duboku čestu svežu:
ko zna što je pauk snivo
dokle je pleo mrežu;
i on je možda srce
u tanane niti preo,
u mrežu ga stvorio svega.
Obazrem se još jednom
iza granja na njega,
i vidim kako i on
za mnom se obazreo.