Još od davnina ljudi su praznovali anđele, jer po Starom zavetu, kada su ljudi odstupili od Boga, počeli su se klanjati stvorenjima Božijim, stvarajući od njih idole i prinoseći im žrtve.

Pagani su ih nazivali bogovima i stvoriteljima svega vidljivog i nevidljivog. To je bilo veoma rasprostranjeno za vreme svetih apostola. Četiri do pet godina pre Prvog Vaseljenskog sabora na Laodikijskom pomesnom Saboru svetih otaca, prokleto je takvo poštovanje anđela i predato anatemi, te je po 35. Pravilu uvedeno kao blagočestivo i pravilno poštovanje i praznovanje svetih anđela, kao služitelja Božijih i hranitelja roda ljudskog.^[2] Određeno je da to bude u novembru, jer je novembar deveti mesec, posle marta, kada je stvoren svet, zbog devet anđelskih činova koji su najpre stvoreni.

Devet anđelskih činova opisao je učenik Svetog apostola Pavla, Sveti Dionisije Aeropagit u svojoj knjizi „O nebeskoj jerarhiji“ i oni su sledeći: šestokrili serafimi, mnogoočiti heruvimi, bogonosni prestoli, gospodstva, sile, vlasti, načala, arhangeli i angeli.

Arhanđel Mihailo[uredi]

U toj strogoj anđelskoj hijerarhiji, gde vlada savršena jednodušnost u poslušnosti nižih činova višim, za vojvodu je izabran Arhanđel Mihailo, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sa sobom u propast. ^[3] Uvek se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji. Svaki narod ima svog angela hranitelja, zapravo, svaki hrišćanin ima svog angela hranitelja i čuvara, te stoga moramo imati na umu da, šta god činimo ili mislimo, javno ili tajno, to činimo u prisustvu svog angela. A na dan Strašnog Suda sabraće se ogromno mnoštvo angela nebesnih oko prestola Hristova i objaviće se dela, reči i misli svakog od nas, a tada neka nas Bog pomiluje i neka nas spase molitvama Svojim, sveti Arhistratig Mihail i bestelesne nebesne sile.

Arhanđel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim popire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne sprema se žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer se žito priprema za duše predaka, a ne za dušu sveca, koji je pred Bogom živ.

Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno. Po narodnom verovanju slavi se i jesen zato što je kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Kaže se da kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća. Bolesnici ovog dana ozdravljaju. U nekim krajevima Srbije, Mihailo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Zanimljivo je da se na Aranđelovdan 1960. godine rodio, nagoveštavajući samim danom rođenja arhangelsku vatrenost u službi i ljubavi prema Bogu, novomučenik Hariton Crnorečki. Manastir Crna Reka i Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, u kojima je monahovao, posvećeni su Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu. Aranđelovdan je slava Manastira Grabovac.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       објавио:Миљан Трајковић