Ако можеш

да сачуваш присебну главу

када сви око тебе губе своју

и окривљују те за то…

 

Ако можеш да верујеш себи

када сви у тебе сумњају

и сам придодајеш њиховим сумњама…

 

Ако можеш да чекаш

а да ти не досади чекање

или ако си преварен да сам не вараш,

или ако си омрзнут да сам не мрзиш,

а да притом не изгледаш предобар или премудар…

 

Ако можеш да сањариш,

а да снови не овладају тобом…

 

Ако можеш да машташ,

а да ти маштање не буде циљ…

 

Ако можеш да се суочиш

са успехом и неуспехом

и сматраш те две варке

као да су потпуно исте…

 

Ако можеш да поднесеш

да истину коју си рекао

изврну ниткови како би

од ње направили замку за будале,

 

Или да посматраш пропаст онога

чему си посветио сав живот, и да погрбљен,

са дотрајалим алатом опет ново ствараш…

 

Ако можеш да присилиш своје срце,

нерве и тетиве,

да те служе дуго

иако си их немилице трошио,

И да издржиш када нема

ничега више у теби сем

воље која ти довикује … ИСТРАЈ!

 

Ако можеш да разговараш

са нижима од себе

и не истакнеш своју супериорност,

или да у друштву са

вишима од себе

 

сачуваш своје достојанство…

 

Ако ни пријатељи,

ни непријатељи не могу да те увреде…

 

Ако те сви цене,али не превише…

 

Ако можеш да испуниш

један незаборавни минут садржајем,

који траје шездесет секунди,

 

Твоја је земља,и све што је на њој,

 

И изнад свега, бићеш човек,

ПРИЈАТЕЉУ МОЈ!

 

Радјард Киплинг

Објавио:

Немања Вучковић