Београдски маратон је највећа и најмасовнија спортска манифестација у Србији. Почео је као идеја групе ентузијаста да се обнови трка која се још давне 1910. трчала од Обреновца до Београда. Први маратон је одржан 8. маја 1988. године на иницијативу Ђока Вјештице, новинара радио-станице „Студио Б” и атлетског радника Бране Радовића, брата Душка Радовића и првог уредника „Студија Б“, у организацији града Београда, а дужина стазе је износила 23. km са неколико пролазних циљева. У првој трци су учествовали само домаћи такмичари[1].
Стаза Другог маратона износила је 46,7 km, са стартом и циљем испред Дома Народне скупштине Републике Србије. Те године се по први пут пријавило неколико маратонаца из других држава[1].
Сматрајући да је маратон једна од препознатљивости великих светских метропола, Југословенско спортско друштво „Партизан“ 1990. године преузима организацију маратона[1] уз помоћ Града Београда и његових служби, комуналних предузећа и извршних органа, Југословенске народне армије, МУП-а Србије, и бројних спонзора.
Скупштина града Београда септембра 2003. доноси одлуку којим се Београдски маратон проглашава догађајем од посебног значаја за Град Београд.
Београдски маратон је прилагођен свим узрастима и зато се одржава неколико трка:
- Дечји маратон, трка намењена најмлађима
- Трка задовољства, догађај са највећим бројем учесника
- Полумаратон, урађен је по свим светским стандардима, а намењен је озбиљнијој тркачкој популацији
- Маратон, главна трка манифестације, намењен најспремнијим тркачима.
- Lazar Dinić
