Badnje Veče i Božić
Božić je dan kada se slavi rodjenje Isusa Hrista. Obeležava se u krugu porodice i najviše mu se radujemo mi – deca. Badnje veče i Božić sam provela u svojoj kući u Belom Potoku u društvu roditelja, bake, deke, moje seke i brata od tetke Laze.
Od ranog jutra smo počeli spremanje raznih jela. Sa bakom smo mesile testo i pravile hleb u raznim simboličnim oblicima: pletenicu za lepšu i bujniju kosu, šake za vredne koji rade, knjige za đake, njivu i volove Petraavlje i sreću cele porodice.
Ceo dan smo postili i jedva smo čekali večeru da probamo sve to što smo ispekli. Sačekali smo vatromet ispred naše seoske crkve i odmah posle toga je deda uzeo badnjak i uneo ga u kuću uz pratnju nas pilića koji smo pijukali i išli za njim. Bacili smo na baku, tatu i mamu kukuruz, pšenicu i suncokret uz reči „Hristos se rodi“ čestitajući tako dolazeći Božić. Moj brat Laza i ja smo sa „volovima orali po njivi“, zatim smo podelili svakome po parče njive za zadravlje i večera je mogla da počne. Pričali smo, smejali se i uživali u Badnjoj večeri čekajući Božić.
Na Božićno jutro smo poranili, baka je već naložila vatru, a moj brat je bio spreman da badnjakom prodžara vatru i poželi sve najlepše želje dok u vatri sevaju varnice. Posle doručka smo obišli i nahranili sve naše pernate, oklopljene i krznene ljubimce i posetili našeg rođaka Vladu, koji je baš na Badnji dan kupio svojim unucima poni konjića. Morali smo da ga vidimo i malo se družimo sa njim. Kao znak drugarstva poneli smo mu jabuku, poslasticu koji ni jedan konj ne odbija, bio on veliki ili mali.
Za ručak smo se ponovo okupili oko trpeze i ovog puta svi zajedno izlomili česnicu u kojoj su se nalazili badnjak, glog, zrno kukuruza i parica, skrivene u ukusnoj česnici.
Svako je dobio po nešto, a ja još jedan prelepo provedeni Božićni dan za pamćenje.
Petra Đorđević
Božić
Božić je najradosniji praznik koji se slavi u krugu porodice. Mama je mesila česnicu u koju je ubacila nekoliko zrna pšenice i kukuruza, malo pasulja i jedan „zlatni“ dinar. Kada se česnica ispekla i malo ohladila svi smo lomili kolač. Ja sam pronašla pšenicu i kukuruz i mama mi je rekla da to znaci zdravlje i blagostanje, a moja sestra je pronašla dinar i tata joj je rekao da ce imati puno para tokom cele godine. Veselili smo se danu Hristovog rodjenja.
Marija Radjenovic
Božić
Božić za moju porodicu i mene najveci i najlepsi hriscanski praznik. U mom domu se na dan Bozica pravi česnica kojoj se svi radujemo. Na stolu nalazi se puno raznovrsne hrane, koje sprema mama. Ispod stola tata stavlja badnjak i seno, a mama sve ostalo.Bozic mi je najlepši jer smo tada svi zajedno na okupu.
Lazar Dinić
Badnji dan i Božić
Bozić sam proveo sa mamom i sestrom u selu u kome se moj deda rodio.
Sestra i ja smo se grudvali i sankali.
Na Badnji dan smo postili i pekli pečenicu.
Uveče smo unosili badnjak i bacali po dedi kukuruz.
Posle toga su stigli brat, sestra, ujka i ujna.
Onda su sestre pravile kolač i posle smo vadili stvari iz slame.
Na Bozić smo jeli pogaču i pečenje.
Učili smo matematiku i srpski.
Kada je slagalica pocela gledali smo je.
Večerali smo kolač i druzili se.
Pavle Kvasnevski
Nova godina i Božić
Novu godinu sam proveo kod kuce. Ništa nije bilo posebno, bio nam je isti dan kao i ostali. Samo nije bilo isto to sto nam je dosao Deda Mraz i ostavio poklone ispod jelke. Bozić sam proveo kod babe i dede. Ja sam čitao „Oče naš“. Onda smo lomili pogaču, nisam znao sta znaci u uglovima pogače SSSS, a sada znam – samo sloga Srbina spasava. Ja nisam jeo žito, ali sam jeo nešto drugo. Pravili smo česnicu sa medom i orasima. Moja mama je dobila 2. put novčić iz česnice. Prvi put 2006. pre nego sto sam se ja rodio. Ta joj je godina bila srećna.
Miloš Popović
Božić
Božić je najradosniji praznik u godini. Slavi se rodjenje Gospoda Isusa Hrista.
Na Božić su svi srećni i porodica je na okupu na svečanom ručku. Na Badnje veče se lomi česnica i pali se badnjak i ceo dan se posti. Ove godine sam ja izvukao novčić u kolaču.
Praznike sam proveo u Beogradu. Vreme je bilo ružno, tako da sam uglavnom išao u igraonice i kod rodbine.
Marko Milojevic
7. јануар
Божић је један од најрадоснијих хришћанских празника, јер данас прослављамо рођење нашег Спаситеља, Исуса Христа, који је у свет дошао ради нашега спасења. Данашњи празник прослављамо, пре свега, одласком на Божићну Литургију, како бисмо се, после дугог поста, причестили Телом и Крвљу Христовом. Они који се нису причестили примају нафору и то је прво што се узима тог дана. Сви се поздрављају божићним поздравом: „ Христос се роди!“, а отпоздрављају: „ Ваистину се роди!“. Овим радосним поздравом верници се поздрављају од Божића до Богојављења. На Божић се ујутру меси чесница, погача, у коју се ставља парица. Чесница се ломи на онолико делова колико је укућана за трпезом. Оном ко нађе парицу, сви честитају, а новчић се чува за следећу годину. Божић је празник када је цела породица на окупу, па се тога дана не иде у госте, осим једног изузетка, а то је гост звани положајник! Положајник није обичан гост, он символично представља мудраце са Истока који су дошли да се поклоне Богомладенцу Христу. Некада је положајник био путник намерник, али данас је то најчешће неко од родбине или комшија. Положајник долази ујутру, после Литургије, честита празник, одлази до шпорета, џара ватру гранчицом бадњака или на пламену свеће пали листић бадњака и говори здравицу: „ Колико варница, толико срећица, толико парица, у кући пуно дечице, а у школи све петице! А највише здравља и весеља! Амин! Боже дај!“. После положајникове здравице, сви седају за трпезу. Пре обеда чита се молитва и пева радосни Божићни тропар:
Рођење Твоје, Христе, Боже наш, засја свету светлост разума, јер у Њему они који звездама служаху од звезде научише да се клањају Теби, Сунцу Правде ( Истине). Господе, слава Теби!
Весна Курјаков
