Атрибут је општи назив за зависне конституенте именичких синтагми. Типични атрибути су придеви и придевске речи, али се у овој функцији могу наћи и именице и прилози. Према саставу и облику конституентске јединице атрибути се деле на конгруентне атрибуте, неконгруентне атрибуте и атрибутиве.

Конгруентни атрибути

Типични атрибути су придеви и придевске речи: придевске заменице и редни бројеви. Пошто придеви и придевске речи конгруирају (слажу се у облику: роду, броју и падежу) са именицом уз коју стоје, ова врста атрибута се зове конгруентним атрибутима. То могу бити:

• придеви: добра/занимљива књига,
• придевске синтагме: врло добра/необично занимљива књига,
• придевске заменице: моја/твоја књига,
• редни бројеви: прва/друга/трећа књига.

Конгруентни атрибути се по правилу распоређују испред именице уз коју стоје, мада могу, изузетно, стајати и иза ње:

Хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим.

Неконгруентни атрибути

Поред придевских речи и израза у функцији атрибута се могу наћи и именички изрази у неком зависном падежу и прилози. Пошто такви атрибути не конгруирају са именицом уз коју стоје, зову се неконгруентним атрибутима. То могу бити:

• именички изрази без предлога: џемпер сиве боје, фотографија нашег разреда,
• именички изрази с предлозима: ташна од коже, колач с јабукама, страх од летења,
• прилози: боравак овде, град ноћу.

Неконгруентни атрибути се по правилу распоређују иза именице уз коју стоје, мада могу, изузетно, стајати и испред ње.

песме стих, од срца кључ, птица пој, од бисера грана.

Припремио: Василије Бујошевић