Биљана Србљановић (Стокхолм, 15. октобар 1970) српска је драмска списатељица и политичарка.
Њен драмски рад карактеришу политичка ангажованост и оштра критика савременог друштва.[1] У политици, позната је по проевропском ставу,[2][3][4] либералним схватањима и подршци мањинским и ЛГБТ правима.[4][5][6][7]
Биљана Србљановић
|
|
| Датум рођења | 15. октобар 1970. |
|---|---|
| Место рођења | Стокхолм Шведска |
Биљана Србљановић је рођена 15. октобра 1970. године у Стокхолму, у Шведској.[4][8] Дипломирала је драматургију 1995. године на Факултету драмских уметности у Београду, где данас ради као предавач.[4] Од средине деведесетих година, њених пет од укупно седам драма преведено је на двадесет страних језика и изведено у преко педесет позоришта у Европи и Америци.[9] Удата је за Габријела Келера, бившег амбасадора Републике Француске у Београду. Против ње је 2012. године поднета кривична пријава због куповине кокаина, а након нагодбе са тужилаштвом о донацији 200.000 динара у хуманитарни фонд, није кривично гоњена.[10][11]
Биљана Србљановић је у политику ушла почетком деведесетих, као студенткиња драме на ФДУ. Тада је почела да пише, испочетка драмске критике, а касније и политичке текстове, за крагујевачки десничарски часопис Погледи[12][13], на иницијативу своје тадашње пријатељице и менторке Исидоре Бјелице.
Касније током деведестих, радикално мења политичке ставове. Бивша је чланица политичког савета Либерално-демократске партије. Позната је по својим либералним ставовима и подршци мањинских и ЛГБТ права. Кандидовала се за место градоначелника Београда на локалним изборима 2008. године на листи ЛДП-а.[14]
Њен драмски рад карактерише политичка ангажованост и бескомпромисно проевропски став као и оштра критика савременог друштва,[1] јер како она каже, политичка и социјална димензија сасвим је неодвојива од људског бића.[15] Иако је дело Биљане Србљановић с почетка било критика Србије из доба Милошевића, она се не ограничава само на критику сопствене земље.[1] Према речима аустријске критичарке Корнелије Нидермајер, оштрица Биљане Србљановић је окренута увек ка окружењу у ком се налази. Њена дела су настала из снажног личног доживљаја окружења у ком се налази.[1] Док је живела у Србији, њена критика је била окренута ка српском друштву (Београдска трилогија, Породичне приче, Пад), да би јој, кад је отишла из Србије и почела да упознаје европско друштво као и након посете САД, мета постало друштвено устројство тзв. „првог света“ и њихов начин живота, конкретно, наличје уједињене Европе (представа Супермаркет), или „амерички сан“ (представа Америка, други део).[1] Алмут Вагнер, драмска списатељица изХамбурга каже да нико не зна да описује и анализира тако добро феномене историјских заокрета, транзиције између две ере, као Биљана.[1]
Биљана Србљановић приликом уручења Статуете Јоаким Вујић 2007. године
Међутим, политичка и друштвена критика нису једина тема Биљане Србљановић. Њене драме такође говоре и о интимнијим и личнијим проблемима савременог човека као што су породични и међугенерацијски односи и сукоби. Додуше, сама политичност њених драма управо се базира на сукобу генерација. У последњим драмама се такође говори и о неким чисто метафизичким темама као што су усамљеност, старење и нарочито смрт.[16]
Према Србљановићевој, драмска књижевност такође потпада под књижевност, те је разбијање јединства места и јединства времена сасвим прихватљиво за гледаоца који више не жели да гледа хронолошки уверљиво позориште, већ га занима да на сцени види себе, своје окружење, своје личне проблеме и да све то буде уверљиво приказано.[15]
Написала је десет позоришних комада:
- Београдска трилогија (1997)
- Породичне приче (1998)
- Пад (2000)
- Супермаркет (2001)
- Америка други део (2003)
- Скакавци (2005)
- Барбело, о псима и деци (2007)
- Није смрт бицикло (да ти га украду) (2011)
- Мали ми је овај гроб (2013)
- Туђе срце или позоришни трактат о граници (2016)
Као глумица се појавила у неколико филмова:[17]
Као студент Академије написала је сценарио за 13 епизода серије Отворена врата,[18] која на хумористичан начин говори о животу једне грађанске породице.
Београдска трилогија је био први позоришни комад који је написала и чија је премијера била 1997. у Југословенском драмском позоришту у режијиГорана Марковића. Ова драма говори о проблемима дијаспоре пратећи неколико група српских емиграната кроз Праг, Сиднеј и Лос Анђелес. Сцене су кратке и висцералне, дијалози брзи са мало речи али веома ефектни.[9]
Представа се играла и у другим земљама као што су Немачка, Аустрија, Швајцарска, Белгија и скандинавске земље. У САД је била премијерно приказана19. априла 2004. у Вашингтону, у режији Роберта Макнамаре, уметничког директора Театра Сцена који је извео представу. У програму представе се наводи да се ради о делу једног од најталентованијих младих писаца Европе и снажном погледу на теме рата и емиграције.[19]
Породичне приче је њена друга представа која се премијерно давала у априлу 1998. у Атељеу 212. Представа је добила награду на фестивалу у Новом Саду. Биљана Србљановић је 1. децембра 1999. године постала први страни писац добитник немачке награде Ернст Толер.[20] Анселм Вебер је поставио ову представу у хамбуршком позоришту Дојчес Шаушпилхаус (нем. Deutsches Schauspielhaus), да би убрзо постала део редовног репертоара у 25 немачких позоришта[21] (Хамбург Шпилхаус, Камершпиле Минхен, Немачко позориште у Берлину, Штутгарт Шаушпил, итд). Такође је играна и уПољској (Театар Гротоцки Вроцлава), Словенији, САД у Јејл Репертори Театру (енгл. Yale Repertory Theater) и другим европским државама.[22]
Током прве три недеље НАТО бомбардовања Југославије, из Београда пише дневник за дневни лист Ла Република. Ти текстови су такође објављени и недељнику Шпигел (број 17/1999) а у Италији их је објавила издавачка кућа Балдини&Кастолди, као и Гардијан. У тим дневницима приказивала је сву бесмисленост рата и квазипатриотизма на просторима бивше Југославије као и трагедију српског народа за коју је по њеном мишљењу, један од главних криваца Слободан Милошевић.[23] Међутим, она такође сматра да Милошевић није једини кривац за српску трагедију и истиче како велики део кривице лежи на несвесности самог народа који је, упркос превари на изборима, терору и тоталном уништењу економије, ипак одржао овог човека на власти читаву деценију.[23]
Пад је био њен трећи позоришни комад завршен децембра 1999. Премијерно је приказан на фестивалу Будва Град-театар јула 2000. У августу 2000, Биљана Србљановић је позвана на Фестивал у Бисану, где је Жан Клод Берути поставио на сцену Пад, а Евелин Диди Леже Породичне приче.[22]
Супермаркет је позоришни комад који је премијерно приказан на фестивалу у Бечу 2001, у режији Томаса Остермајера, да би затим ова представа постала део редовног репертоара бечког позоришта Бургтеатар.[24]
Супермаркет је мелодрама, то јест, „сапунска опера“ по речима саме Србљановићеве.[25] у овом делу, Србљановићева оштро критикује Запад и неолибералне заблуде постнационалистичке Европе, са посебним освртом на потребу да се аутсајдер, нарочито ако долази с Балкана, категорише као опскурни, ирационални ратни хушкач.[1] Имигрант, аутсајдер, жељан да створи нови дом и да се уклопи у друштво у ком се налази, међутим, колико год се трудио, ипак никад не успева да достигне свој нови, безбедни и признати идентитет[1] захваљујући предрасудама на које ни модерна Европа није имуна.
Главни лик је Лео, источноевропски имигрант који живи негде у Западној Европи и који улази у времеплов. Он седам пута проживљава исти дан – четврти новембар 1999. Србљановићева користи амнезију да изрази поенту — ликови се не сећају шта су радили претходног дана, осим Леа који такође користи ту ситуацију: измислио је свој идентитет. Из огромне жеље да буде херој измислио је сам себи биографију источноевропског дисидента. Супермаркет је комад о очајној и комичној намери да се одржи ова илузија. Када коначно посустаје, спреман на самоубиство, стицајем околности он ће заиста и постати херој.[1]
Америка, други део је њен пети позоришни комад довршен крајем 2003. у коме критикује „амерички сан“. Радња се одвија у Њујорку, након 11. септембра и великог терористичког напада Ал Каиде. Према речима Томаса Остермајера, Биљана Србљановић овом драмом говори да је: „… прва жртва, као и увек, била истина. Друга је била солидарност која се изгубила међу људима. Још један нови рат – овога пута глобалан – нема свој почетак нити крај. Сан је, насупрот томе, изгледао сасвим другачије: бити слободан. Али не по цену подељеног друштва које се може свести на једини, препознатљив, заједнички именитељ: жељу за профитом.“[1]
Скакавци је драма из 2005. године коју је Србљановићка написала по наруџбини Југословенског драмског позоришта и која говори о проблемима старих људи. Премијерно је приказана 26. априла 2005. на Великој сцени ЈДП-а.[26] Ова драма јој је донела два веома значајна признања: Европску награду за нову позоришну уметност, једну од најважнијих награда за драмско стваралаштво,[1] као и титулу најбољег страног писца у сезони 2005/2006 коју додељује немачки часопис Театар хојте.[26]
У образложењу за доделу Европске награде стоји:
„За њу и за народ њене земље који је толико патио, епитет Европске награде сигурно највише значи као потврда чињеници да су Срби присутни и да ће увек бити присутни на овом континенту. Више него било ко од њених претходника, ова списатељица је учинила Балкан ближим Европи и нагнала нас да размишљамо колико од балканског духа има у нашим душама. Њен глас снажно одјекује целим континентом.[1]”
Ова драма уједно чини Биљану Србљановић првим савременим драматургом из Србије чија је представа постављена у Загребачком казалишту младих.[27] Премијера је била 3. марта 2006.[28]
Поред већ поменутих освојила је и следеће награде: награде „Слободан Селенић“, Освајање слободе, Стерија,2007. добитница Статуете Јоаким Вујић коју Књажевско-српски театар из Крагујевца додељује сваке године, на Сретење, 15. фебруара,[29] награда „Нова позоришна реалност“ у оквиру манифестације „Premio Europa“, чија је додела објашњена на следећи начин:
Извори
↑ Јумп уп то: 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Време:Европска позоришна награда Биљани Србљановић. Европа овде. Време бр. 852
Јумп уп ↑ Мондо. Србљановић: Споразум за јефтиније млеко., Приступљено 4. 12. 2012.
Јумп уп ↑ Вечерње новости. Нико их неће., Приступљено 4. 12. 2012.
↑ Јумп уп то: 4,0 4,1 4,2 4,3 Званични сајт Биљане Србљановић: Биографија, Приступљено 4. 12. 2012.
Јумп уп ↑ ГаyЕцхо. Подршка мора бити безрезервна. Интервју с Биљаном Србљановић 26. новембар 2007. приступљено 4. децембар 2012.
Јумп уп ↑ Хуман Ригхтс Њатцх: Виолатион оф фундаментал ригхтс њхен њритер рискс јаил сентенце фор пеацефул меетинг. 21. мај 2009. приступљено 4. децембар 2012.
Јумп уп ↑ Амнестз Интернатионал: Сербиа Хуман ригхтс Дефендерс ат риск. приступљено 4. децембра 2012.
Јумп уп ↑ Б92.нет: Борба за градоначелника Београда
↑ Јумп уп то: 9,0 9,1 Александар Лукач.Инвитатион то ан Еџорцисм:Ан аналyсис оф аудиенце респонсе то тхе реадинг оф Биљана Србљановић’с Белграде Трилогy ат Харбоурфронт Студио Тхеатре ин Торонто, Онтарио
Јумп уп ↑ „Од Србљановићкиног кокаина сам могао да направим шпанску серију“, ТВ Прва
Јумп уп ↑ Дилеру Биљане Србљановић 3,5 године затвора
Јумп уп ↑ СТАРА ЉУБАВ ЗАБОРАВА НЕМА : Слободан Стојићевић : Погледи : ПОЛИТИКА
Јумп уп ↑ Интернет Сведок – 858
Јумп уп ↑ Б92: ЛДП: Биљана Србљановић за Београд
↑ Јумп уп то: 15,0 15,1 Време, бр 748. Интервју са Биљаном Србљановић. Ожиљци на свима.
Јумп уп ↑ Б92. Култура. Позориште. О представи. Биљана Србљановић. Награда нова позоришна уметност.
Јумп уп ↑ ИМДб Биљана Србљановић
Јумп уп ↑ Биљана Србљановић на ИМДб-у
Јумп уп ↑ Српство. Вести. 23. април 2004.
Јумп уп ↑ Каканиен: Спеецх 3: Биљана Србљановић
Јумп уп ↑ Сцхауспиелхаус Боцхум. Анселм Њебер
↑ Јумп уп то: 22,0 22,1 Ла Цолине: Биљана Србљановић
↑ Јумп уп то: 23,0 23,1 Гуардиан:Диарy оф а дефиант Серб. 15. мај 1999.
Јумп уп ↑ Дневни културни инфо: Биљана Србљановић
Јумп уп ↑ „Желела сам да свако зајебе свакога, да свако лаже свакога, и да свако мрзи свакога. Али да ипак сви зависе једни од других, тако да све то буде измешано. То је сапунска опера.“ Време, бр. 852. Европа овде. Иван Меденица.
↑ Јумп уп то: 26,0 26,1 Б92.нет: Нови успех Биљане Србљановић
Јумп уп ↑ Радио 101:Интервју са Биљаном Србљановић, објављен 23. фебруара 2006.
Јумп уп ↑ Национал. Биљана Србљановић – поп звијезда еуропског театра у Загребу
Јумп уп ↑ Добитници Статуете Јоаким Вујић, сајт Књажевско-српког театра
Јумп уп ↑ Превод дела текста са сајта Награда Европе на италијанском.Написао:Немања Вучковић
