Након аншлуса Аустрије, Југославија се граничила са Трећим рајхом и потпадала је под све већи притисак како су се њени суседи сврставали уз Силе Осовине. Након италијанске инвазије Албаније, Југославија се граничила са Краљевином Италијом и са југа. Између септембра и новембра 1940. Мађарска се придружила Тројном пакту, Италија је напала Грчку, а Румунија се такође придружила Тројном пакту. Од тог тренутка Југославија је била скоро окружена Силама Осовине или њиховим сателитским државама, па је њен неутралан став према рату био под све већим притиском. Адолф Хитлер је 14. фебруара 1941. позвао југословенског премијера Драгишу Цветковића и министра спољних послова Александра Цинцар-Марковића у Берхтесгаден и затражио да се и Југославија придружи Тројном пакту.^[2] Две недеље касније Бугарска се придружила Тројном пакту. Следећег дана немачке трупе из Румуније су прешле у Бугарску и затвориле прстен око Југославије.^{[тражи се извор од 11. 2015.]}

Хитлер је даљи притисак извршио 4. марта када је југословенски регент кнез Павле Карађорђевић посетио Берхтесгаден, али је кнез Павле одложио одлуку. Југословенско краљевско ратно ваздухопловство (ЈКРВ) је мобилисано у тајности 6. марта, а следећег дана британске трупе су се почеле искрцавати у Грчкој да помогну одбрану свог балканског савезника од Италијана. ЈКРВ је почело да се размешта на помоћне аеродроме 12. марта и ово размештање је било завршено до 20. марта. Хитлер, који је желео да заштити јужно крило предстојеће инвазије на Совјетски Савез, је упутио ултимамтум да Југославије потпише приступање Тројном пакту и југословенска влада је на крају попустила 25. марта. Два дана касније извршен је војни пуч од стране групе официра ЈКРВ и Краљеве гарде који су предводили армијски генерал Душан Симовић и бригадни генерал Боривоје Мирковић. Кнез Павле је збачен и замењен седамнаестогодишњим краљем Петром II, који је проглашен пунолетним.^[3]

Истог дана Хитлер је издао директиву 25, у којој је навео да је војни пуч променио политичку ситуацију на Балкану. Наредио је да „чак и ако Југославија на почетку пружи доказе о лојалности, она се мора сматрати непријатељем и стога се мора уништити што је пре могуће“. Након пуча, немачки извиђачки авиони су често залазили у југословенски ваздушни простор, па су ловачки авиони ЈКРВ били на сталној будности. Немачки упади су показали да су југословенска земаљска осматрачка мрежа и радијске везе неадекватне.

LAZAR DINIĆ