Gledaš, je li, moga konja,
Gospodaru stari?
Ne znaš je li konj il ptica
Lastavica?
Skidaj naočari
Ne možeš se nagledati,
Već hajde pazari!
Ti još pitaš za Putalja,
Da li valja?
Nemaj brige!
Da ne valja, ne bi bio
On kod Cige.
Ne možes ga u carevoj
Naći štali,
Samo Ciga što ne ume
Da ga hvali.
Da ga pospe suvim zlatom,
Ko ne štedi,
Još i onda jedan dukat
Više vredi.

Ako imaš, jede seno,
Zob i slamu,
Ako nemaš, on ne ište,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gledaš zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti,
Taj ne može ostariti.
Što ga duže teraš, kume,
Sve je mladji,
Pa de sad mu
Para nadji!
A što pitaš hoće l moći
Kakav jendek da preskoči.
Jendek, jendek, kakav jendek?
Taj se nije još rodio,
Koj on nije preskočio,
Preskoči ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzduž, ne popreko.

Ja ga jašem bez sedla,
Sedlasta mu ledja,
Za pasoš ga ne pitaj,
Jer to njega vredja.
Idi, kume, idi, idi,
Još me pitaš kako vidi
To je da se pripoveda
Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi noću ko na danu,
A na danu ko u noci,
Takve su mu oči.

A što pitaš, moj prijane,
Ima l mane,
Ta zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane,
Takvi konji nisu za nas,
Za Cigane.

A brzina kakva mu je?
Malko je brži od oluje.
Sad ćeš čuti,
Kazaću ti
Jednom sam se iz Erduta
Vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.

Munja sevne, a on rže,
Pljusak brzo, a on brže
Pljusak pišman na mog hata,
Pa ga hvata,
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije,
– Tek što nije!
Kad stigosmo pod šatora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo
Rep.

Lazar Dinic