Ćilim (perzijski: گلیم‎ gelim, turskiKilim) je vrsta tepiha, tkanina rađena na tkačkom razboju, pretežno od vune, različitim tehnikama: klečenjem (namitanjem), tehnikom baršuna i uzlanja. Proizvodi se na području od Balkana do Pakistana. Ćilimi se mogu koristiti i kao dekoracija ili za sedždu.

Pirotski ćilim

Pirotski ćilim je tradicionalni proizvod tekstilnog zanata u području Stare planina. Istorijsko se ćilimarstvo sem u Pirotu razvilo i u okolnim mestima poput Čiprovcija, Samokova, Loma i Berkovica. U 19. veku tkalje iz Pirota su se i nastale u Knjaževcu i Caribrodu. Po njihovom uzoru se uspostavlile i cilmarske proizvodnje u Sjenici i Novom Pazaru kao i u mnogim mestima u Bosni poput Gacka, Foče i Sarajeva.

Od 2002. pirotski ćilim je zastićen po geografskom poreklom. Ukupno 122 šara i 96 ornamenta su uvršteni u katalogu pirotskih ćilima.

Jedan od prvih pomena pirotskih ćilima u pisanim izvorima je popis objavljen davne 1565. godine u kome se kaže da su lađe šajkaša na Dunavu i Dravi bile prekrivene pirotskim ćilimima.

Pirotski ćilimi izuzetne lepote i kvaliteta ukrašavali su dvorove srpskih vladara. Tkani su tehnikom klečanja i identični su i sa lica i naličja, što se postiže čvrstim utkivanjem potke.

Jedan istoričar je zapisao: ”Kada bi se istraživalo šta je koji narod dao originalnoj ljudskoj kulturi, srpski bi se mogao pohvaliti epskim pesmama i pirotskim ćilimima.” Oni su obeležje ne samo grada Pirota, već i srpske kulturne baštine u celini i jedan od najstarijih zanata ovog podneblja.Ćilimarstvo u Pirotu, gradu nadomak srpsko-bugarske granice, a nekada značajnom karavanskom putu između Evrope i Bliskog Istoka, datira još iz srednjeg veka. Po kvalitetu izrade, lepoti šara i boja, kao i trajnosti, ćilimarstvo vrhunac dostiže u 18. veku, a na početku prošlog veka može se pohvaliti velikim brojem kuća koje su imale razboj. Hroničari su zabeležili da se početkom 20. veka, od dve hiljade kuća u Pirotu ćilimarstvom bavilo 1800 domaćinstava. U to vreme, to je bila jedna od najvažnijih grana domaće radinosti u tom gradu istočne Srbije za koji se veruje da je i dobio naziv po ćilimu. Naime, u srednjem veku kada su u tim krajevima vladali Turci, upravo od turske reči pirlit što znači šara, pretpostavlja se da je prihvaćen i naziv Pirot – Šaringrad.Pirotski ćilim je lako prepoznatljiv, pre svega, po ornamentima, dok se po obliku i boji, određuje vreme nastanka. Što je ćilim stariji, šare su sitnije, skladnije i jasnije raspoređene i mahom su geometrijskog oblika. O poreklu šare postoje različita mišljenja. Prema jednom, one su autohtone, ali se ne isključuje mogućnost da je poneka i „pozajmljena“ sa azijskih ćilima. Drugi tvrde da su šare srpskog porekla što potvrđuju njihovi nazivi: ogledalo, gušter, gugutka. Najzastupljenije boje na pirotskim ćilimima su crvena, bela i crna, a primenom anilinskih, kolorit je još raskošniji. Jednom rečju, kreativnost tkalje, njena sposobnost da zamisao što vernije prenese na niti, u ovom poslu dolazi do punog izražaja.

Pirotski ćilim je lako prepoznatljiv, pre svega, po ornamentima, dok se po obliku i boji, određuje vreme nastanka. Što je ćilim stariji, šare su sitnije, skladnije i jasnije raspoređene i mahom su geometrijskog oblika. O poreklu šare postoje različita mišljenja. Prema jednom, one su autohtone, ali se ne isključuje mogućnost da je poneka i „pozajmljena“ sa azijskih ćilima. Drugi tvrde da su šare srpskog porekla što potvrđuju njihovi nazivi: ogledalo, gušter, gugutka. Najzastupljenije boje na pirotskim ćilimima su crvena, bela i crna, a primenom anilinskih, kolorit je još raskošniji. Jednom rečju, kreativnost tkalje, njena sposobnost da zamisao što vernije prenese na niti, u ovom poslu dolazi do punog izražaja.

Орнаментика на пиротском ћилиму је увек геометријска (стилизована птица, цвет, гугутка или предмет из непосредне околине ткаља). Најчешће коришћени облици били су гуштер, пламен, птиче, шкорпион, јеленак и гугутка, а биљни мотиви су разгранато дрво, ђулови (руже) у више варијанти, нарови, венци (пресек цветова уплетених у венац), цвет (каранфил, „свекрвин језик“, лала, ружа метлице). На пиротском ћилиму преовлађује црвена боја у више нијанси – од светлоцрвене до боје труле вишње. Често су заступљене плава и зелена, а од средине XIX века у употреби је бела (до тада је коришћена „лукова“ – драп боја). Посебно важна особина пиротских ћилима је да шаре исто изгледају и са лица и са наличја.

Ćilim br. 1- Đulovi, br.2-Damsko srce, br.3- Prestolonaslednik, br.4- Kostenice, br.5-Rašićeva šara, br.6- Gugutke na direci

Čilim sa šarom Rašićeva ploča u bordiri

Бомбе“ : симболишу мушку снагу. Ћилим са овом шаром поклања се мушком детету кад се роди или кад крене у школу Р. Крстинић

„Разбацани ђулови“: ђулови на дирецима и разбацани ђулови означавају женску лепоту. Ови први су за питоме, а ови други за „даме лепршаве као пољско цвеће“

„Кондићева шара“, са насмејаним лицима у средишту, штити од лоших погледа Р. Крстинић

Јелена Каваја

Bosanski ćilim

Najobičnije bosanski ćilimi su crvene pozadine i imaju raznovrsne mustre po sebi. A na krajevima kocke u formi žaba na raznim pozadinama. Prisutna je i plava podloga za bosanske ćilime.

Bosanske ćilime krasi ljepota, bogata likovna ornamentika, kolorit. Bosanski ćilim spaja i uticaje dalekog Orijenta i autohtonihbalkanskih elemenata.

Najpoznatiji je tzv. begovski ćilim koji je tkan više mjeseci. Kada bi ga završili, bio bi iznesen napolje, prema suncu i kroz njega nije smjela proći niti jedna zraka, što bi dokazivalo gustoću tkanja, kvalitet.

Za izradu ćilima koristila se vuna domaće ovce, a za bojenje uglavnom biljni sastojci. Od ukrasa uglavnom se koristila prava, cik-cak linija, trokut, romb, takođe i motivi iz flore i faune, rađeni veoma stilizovano.

Persijski ćilim

Вероватно у свету најпознатије подручје иранске уметности је израда тепиха (фарш فرش). Сви сагови израђују се ручно и од природних материјала, а за израду је обично потребно неколико месеци. Постоји више врста персијских сагова, а у балканском подручју најпознатији је номадски тепих зван ћилим (персијски: гелим (گلیم), турски: килим).

Razboj za tkanje ćilima