Kao i svakog letnjeg raspusta do sada, zajedno sa svojom porodicom sam išla na more u Grčku. Vreme je bilo lepo a voda topla, tako da sam baš uživala.

Međutim, ovog leta se dogodilo nešto posebno, nešto što sam doživela prvi put. Naime, mojo kući u Belom Potoku je došla jedan prelepa šarena mačka velikog stomaka. Sestra i ja smo je odmah nazvale Roksi. Ubrzo smo saznale da je to komšijina mačka zvana Mara i da joj je stomak veliki jer je skotna, a ne debela kao što smo mislile. Toliko smo se zbližile sa mačkom Marom da je ona ostala kod nas, a u dekinoj radionici je okotila četiri šarena mačeta i svi su bili različiti. Mi smo ih nazvali Žuća, Mare, Mili i Cica. Žuća je naravno žuti mačor, Mare je dobio ime po svojoj majci jer ima iste šare kao ona: bele, žute i crne. Mili je bela sa crnim šarama, dok je Cica crna sa žutim šarama. Mačiće smo takođe razmazili, pa je po ceo dan bilo maženja i igranja sa njima. Kada su malo porasli, odneli smo ih u selo Lojanice kod moje prabake Milice, jer živi sama. Ona im se jako obradovala a naročito meni i mojoj sestri, jer nas dugo nije videla.

Svi događaji ovog leta su bili lepi i za pamćenje. Shvatila sam da kada imaš nešto što te čini srećnom i to podeliš sa dragom osobom, postaneš još srećniji, baš kao što smo to moja seka i ja učinile, poklonivši našoj prabaki mačiće, tako da ona više nije usamljena.

Petra Đorđević