На територији Општине Звездара, у данашњој Волгиној улици, лоциран је објекат од посебног значаја за развој астрономије, физике, метеорологије и сеизмологије у Србији – Астрономска опсерваторија. Она се налази на највећој надморској висини (248,6 м) у граду и чини највишу тачку у Београду.

Као датум оснивања Астрономске опсерваторије у Београду, једне од најстаријих научних установа у Србији и јединог самосталног астрономског института у бившој Југославији, узима се 26. март (7. април) 1887. године, када је акт о оснивању Астрономске и метеоролошке опсерваторије потписао тадашњи министар просвете и црквених дела Милан Кујунџић. Оснивање Опсерваторије плод је вишегодишње борбе и залагања професора Милана Недељковића, који је на челу Опсерваторије био од 26. марта (7. априла) 1887. године до 30. јануара 1924. године. У том периоду рад се одвијао у провизорној опсерваторији у закупљеној кући породице Гајзлер, а затим у Карађорђевом парку, у згради тадашње Метеоролошке опсерваторије у чијем се мањем музејском простору налази једна соба посвећена почецима астрономске науке у Југославији.

Године 1929. одобрена су средства за изградњу нове, модерне опсерваторије на површини од 4,5 hа, на брду Велики Врачар. Под руководством новог управника, академика Војислава В. Мишковића започета је изградња нове савремене Опсерваторије по пројекту чешког архитекте Јана Дубовија у модернистичком стилу, чији ће радови бити успешно окончани 1931. године. Брдо Велики Врачар народ ће потом због Опсерваторије назвати „Звездарницом”, а по њему ће ново градско насеље и општина добити име Звездара. Ово је уједно представљало и највеће улагање у науку у првој половини 20. века на овим просторима. У то доба, сарадник Опсерваторије, а касније и њен директор је био један од највећих научника у свету у 20. веку професор и академикМилутин Миланковић.

Изузетан и веома вредан архитектонски комплекс Астрономске опсерваторије пројектован је као комплекс са Управном зградом и павиљонима у које је смештена астрономска опрема.

Опсерваторија је обликована у модернистичком духу, са елементима академског историцизма, карактеристичног за међуратни период. Брижљиво дизајнирани павиљони прилагођени су поставкама функционализма, а највећи објекат у комплексу – Управна зграда, у којој се налазе канцеларије, кабинети и библиотека, припада модернистичком кругу идеја. Она чини језгро овог комплекса и сви остали објекти су упућени на њу. Рељефи, рад архитекте Бранка Крстића, рађени на декоративистички начин, карактеристичан за рани модернизам, иако се међу њима могу пронаћи и они који су блиски академским методама. Обрадом ентеријера посебно се истиче библиотека у склопу Управне зграде која припада модернистичком кругу идеја и којом доминира галерија са орманима и оградом од танких металних цеви. Намештај у библиотеци, као и у осталим просторијама, обликован је у модернистичклом духу.

Астрономска опсерваторија представља најзначајнији пројекат једног од пионира српског модернизма и оснивача групе архитеката модерног правца, Чеха Јана Дубовог, коме је за овај пројекат на Београдском универзитету додељена титула доктора техничких наука. Због свог великог значаја ова грађевина је под заштитом Завода за заштиту споменика културе.