Većinu raspusta sam proveo u selu.

20. juna sam otišao na more. Do mora smo stigli autom. Poluostrvo se zove Sitonija. Hotel se zvao Despotiko. Tamo nam je bilo mnogo lepo. Imao sam mnogo drugara.Drugari su se  zvali  Pablo i Enrike, mama im je iz Srbije, a tata iz Brazila. Sam sam išao u dubinu , a roditelji su se ljutili zbog toga, ali mi se ništa nije desilo. Mnogo sam bio tužan kad smo se vratili 30. juna. Stigli smo jako kasno pa sam gledao na sat i očekivao 1. jul. Od 5 jula sam išao kod babe i dede u Nove Karlovce na nekoliko dana, pa sam bio u Beogradu. U selu imam petoricu braće sa kojima sam igrao fudbal. Mnogo nam je bilo lepo. Isao sam posle i u Lapovo, tamo zivi mamin ujak. U Lapovu sam se igrao sa komšijama Ikom i Matom. Igra sa bracom i drugarima je bila zanimljiva, ali sam ipak jedva čekao da se vratim u Beograd.

Uvek je lepo biti na raspustu. Tad imamo vremena da se igramo. Ali ipak sam jedva čekao da vidim raspored časova za treći razred i da ponovo vidim svoje drugare iz skole.

MILOŠ POPOVIĆ