Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа одсеверозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врхје Панчићев врх са 2017 m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно–историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.
Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим(Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.
Са западне стране, од Ибарске магистрале, воде два пута за Равни Копаоник, један од Биљановца уз Јошаничку реку, а други од Руднице; и са источне стране од Крушевца и Топлице преко Брзећа. Од Равног Копаоника одваја се његов источни огранак са спуштањем на превој Мрамор (1140 m), затим се пење ка Великој огледни (1359 m) и таласастим гребеном Врата (1072 m), Почар (1163 m) завршава са Јаворцем и његовим врхом Журла (869 m), спуштајући се стрмо у Јанкову клисуру која га одваја од планине Јастребац.Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7°C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.
Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су копаоничка чуваркућа(Sempervivum kopaonicense Pancic), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola kopaonicensis).
Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco peregrinus), сури орао (Aquila chrysaetos),буљина (Bubo bubo), дивља мачка (Felix silvestris) и срна (Capreolus capreolus).
Сточарство је главно занимање становништва, а у новије време туризам. Копаоник је већ у средњем веку био рударска област, па су из тог периода остали многи поткопи, називи и рударски алати. Рударство је обновљено у новије време, нарочито у Трепчи, која на обронцима ове планине има велика налазишта оловно-цинкане руде. У самом подножју Панчићевог врха се налази рудник Бело Брдо.
Данас је на Равном Копаонику велики туристички планински центар, са бројним смештајним капацитетима, системом смучарских стаза и жичара и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзећа на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1.000 лежаја.
Привлачност Копаоника лежи у изузетној динамици његовог рељефа. Пространи планински пашњаци густе зимзелене и мешовите шуме, као и планински врхови са којих се виде Шар планина, Стара Планина као и остале околне планине остају у неизбрисивом сећању свих који су посетили ову планинску лепотицу.Највиши водопад у Србији висок је 71 метар и налази се на Копаонику у области Јеловарник, у оквиру националног парка, на надморској висини од око 1.500 метара. [4]У региону планине има доста термалних извора. Врло су познате Врњачка Бања, Матарушка Бања и Сијаринска Бања. У самом подножју налази се Јошаничка Бања (термални извор, 78 °C), Луковска Бања (36—56 °C) и Куршумлијска Бања (38—57 °C). Поред термалних извора на Копаонику постоје и минерални извори као и извор нискорадиоактивне воде(најрадиоактивнији у Србији) Крчмар на висини од 1950 m и Марине воде на висини од 1700 m.
Током НАТО агресије на СРЈ, авиони НАТО пакта дејствовали су по војним и цивилним циљевима на подручјузаконом заштићеног националног парка Копаоник. Прве вечери агресије ракетирана је радарска инфраструктура и пратећи објекти на Панчићевом врху и том приликом је маузолеј Јосифа Панчића претрпео мања оштећења. Поред ракетирања војних објеката на самом врху НАТО авиони су на ширем подручју Панчићевог врха изручили већу количину касетних бомби чија је употреба забрањена, због чега је кретање ван пута на том делу опасно по живот о чему јасно сведоче знаци упозорења. О постојању заосталих касетних бомби сведоче и пожари које су оне покренуле протеклих година у којима је страдала само биљна заједница клеке и боровнице.
НАТО авијација је 13. априла дејствовала по хотелу Бачиште који је спаљен до темеља, а кретање по оближњојшуми је строго забрањено, због опасности од неактивираних касетних бомби.
Током лета 2005. године предео у околини порушеног хотела Бачиште је очишћен од 23 заостале касетне бомбе. Локације у близини Панчићевог врха Крчмар 1 и 2 и Дубока 1 су очишћене од касетних бомби током 2006. године и том прилоком је пронађено 70 заосталих мина.
