Лав (лат. Panthera leo) је велики сисар из породице мачака (Felidae) и један од „великих мачака“ рода Panthera. Мужјак лава, лако препознатљив по својој гриви, тежи између 200-260 килограма. Женке су мање и теже од 130-180 килограма.^[2] У дивљини, лавови живе око 10-14 година, док у заточеништву преко 20 година. Некада су живели широм Африке, Азије и Европе, док се данас у дивљини могу наћи само у Африци и Индији. Живе у саванама и лове у чопору.

У релативно скорашње време, станиште лава је обухватало јужне делове Евроазије, од Португалије до Индије, и већи део Африке осим централних, тропских делова и пустиње Сахаре. Крајем 19. и почетком 20. века лавови су изумрли у северној Африци и на Блиском истоку. Данас, већина лавова живи у источној и јужној Африци и њихов број драстично опада. 1900. године је у Африци живело око 100.000 лавова, а данас се процењује да у дивљини, живи између 16.000 и 30.000 афричких лавова.

Азијски лав, познат као и индијски лав (подврста Panthera leo persica), који је у прошлости живео на територији одТурске до Индије и од Кавказа до Јемена, је истребљен са територије Палестине у средњем веку. Са појавом ватреног оружја у 18. веку нестао је и у већини осталих делова Азије. До краја 19. века лавови су нестали са подручја Турске^[3][4], док је последњи лав у Ирану устрељен 1942. године. 1944. године је нађен костур лавице на обали реке Карун у Ирану. Ова подврста данас живи само у Гир шуми на северу Индије. Око 300 лавова живи на простору од 1412 km² у држави Гуџарат, која покрива већину шуме. Њихов број је стабилан.

Лавови су настањивали обе Америке и север Евроазије све до плеистоцена. Најпознатије праисторијске подврсте су пећински (Panthera leo spelaea) и амерички лав (Panthera leo atrox).

Име лава је слично у многим језицима, а потиче од латинске речи leo,^[5] а пре тога од старогрчке речи leōn/λεων.^[6] Хебрејска реч lavi (לָבִיא) се такође може повезати, као и староегипатска реч rw.^[7]

Претпоставља се да научно име, Panthera leo, потиче од грчких речи pan– („сваки“) и ther („звер“). Panthera је вероватно источно-азијског порекла и значи „жућкаста животиња“ или „бело-жута“.^[8]

Мужјак лава је друга највећа мачка на свету, једина која има гриву и реп који завршава чуперком.^[9] Мишићаво тело лавице прати линију њеног скелета. Она има округлу главу, кратко лице, гипко тело, прилично дуге ноге и дугачак реп који јој, као тешкој животињи, помаже да одржи равнотежу кад скочи на плен. Са обе стране лица се налазе осетљиви бркови и помажу јој да се снађе у мраку. Лавица нема гриву јер би она омела њену делотворност у лову. Захваљујући гриви, мужјак чак изгледа већи него што стварно јесте. Она може да му помогне да застраши и отера друге лавове.

Мужјак, препознатљив по својој гриви, тежи између 200-260 килограма, а женка од 130-180 килограма (просечно 155 kg). Највећи лав у заточеништву је тежио 366 kg. Дужина тела износи од 170-250 центиметара код мужјака, а 140-175 центиметара код женки. Висина до рамена је око 123 cm за мужјаке и 100 cm за женке. Дужина репа је од 70 до 100 cm (тако да максимална дужина износи 3.5 m код мужјака и 2.75 m код женки) који завршава црним, длакавим чуперком. Лав је једина мачка са оваквим репом. Боја крзна варира од тамно браон до жуте или црвене. Боја гриве је од плаве до црне. Доњи делови тела су светлији.

Лавови у дивљини живе и до 16 година, а у заточеништву и до десет година дуже.

Женке лавова обично лове ноћу или у зору у чопору. Лове углавном крупније сисаре: антилопе, зебре, брадавичасте свиње, гну говеда и биволе, али и мање животиње попут зечева и птица повремено. Често вешто украду лешине од других предатора, попут хијена и дивљих паса. У неким регионима, лавови специјализују своју исхрану ловећи животиње које су њихов редак плен; ово је случај око реке Савути где они непрекидно лове младунчадслонова, или око реке Квандо (притоке реке Замбези) где се хране нилским коњима. Обе реке се налазе у националном парку Кобе, у Боцвани. Забележено је да су екстремно изгладнели лавови убијали бебе слонова, затим су прешли на млађе, док су се повремено усуђивали да нападну и одрасле слонове.

Мужјак и младунац једу афричког бивола.

Млади лавови прво почну да лове када су стари три месеца, али тек са две године постану успешни ловци. Лавови развију брзину од 50 km/h ^[10] коју могу да одрже само на краћим деоницама. Због тога се прилично близу приближе плену пре него што га нападну. Од плена су удаљени око 30 метара или мање. Обично неколико лавова учествује у лову. Они окруже стадо са различитих тачки одакле ће да нападну. Напад је кратак и снажан. Лав наглим јуришем и финалним скоком покуша да ухвати плен. Жртву убијају тако што је задаве.^[11] Лавови лове на отвореном простору па их плен може лако опазити. Због тога се удружују и лове у чопору јер је већа вероватноћа да лов буде успешан. Мужјаци најчешће не учествују у лову, осим када је у питању велика животиња као што је биво.

Одраслој женки лава је потребно око 5 килограма, а мужјаку око 7 kg меса сваког дана.

Лавови су месоједи и живе у чопорима. Неки лавови су стални чланови чопора, док неки живе номадским животом на великом простору, усамљено или у пару. Чопор сачињава женке које су у роду, њихови младунци оба пола и група од једног до четири мужјака („коалиција“) који се паре са одраслим женкама. У просеку има 4-6 чланова, али и до 30 чланова у чопору.

С обзиром на то да су ситније и мање од мужјака, женке су окретније и брже, и оне су те које иду у лов, док крупнији мужјаци патролирају око територије, штитећи чопор. Када се одмарају, лавови уживају у међусобном чишћењу, лизању, чешкању главама и предењу и могу дремати и до двадесет часова дневно. Али, када је у питању храна, сваки лав се сналази сам за себе. Свађања и борбе око хране су честе, с тим да мужјаци једу први, затим женке и на крају младунци.

Лавља рика може да се чује на растојању од осам километара.

И мужјаци и женке ће бранити свој чопор од уљеза. Мужјаци не толеришу друге мужјаке, као што и женке не толеришу друге лавице изван чопора. Када достигну полну зрелост, мужјаци се или истерују или самовољно напуштају чопор.

Лавови највећи део дана проводе одмарајући се, чак 20 сати.

Лавови немају одређено време када се паре, они то раде у било које доба године. Женка може да се пари са више мужјака када је „у терању“. Током парења, које може да траје неколико дана, лавови се паре од 20 до 40 пута на дан. И у заточеништву се лавови веома добро размножавају.

Два младунчета у игри
Трудноћа траје између 100 и 120 дана, после чега женка доноси на свет окот од једног до четири младих. Женке у чопору имају способност да синхронизују свој репродуктивни циклус тако да могу заједнички да одгајају и хране младе. Млади су одгојени после шест до седам месеци. Нажалост, у дивљини 80% младих угине док не напуне две године јер је борба око хране веома сурова.
Када нови мужјак преузме водећу улогу у чопору и отера свог претходника, он ће убити све преостале младунце. Ово објашњава чињеницу да женке неће постати плодне док младунци не одрасту или не умру. Мужјаци стичу полну зрелост са око 3 године и способни су да преузму бригу о новом чопору већ са 4-5 година. Са 8 година почињу да старе и самим тим слабе. Обично ће женка да жестоко брани своје младунце од мужјака који жели да их убије, али њена заштита ретко да се заврши успешна јер је много ситнија и слабија од мужјака. Међутим, вероватноћа да се постигне успех је много већа када се удруже 3-4 лавице против једног мужјака.
Лавови су међу животињама код којих је примећено хомосексуално понашање.