23. априла 2016. године славимо празник Лазареву суботу.

Када је Христов пријатељ Лазар умро, Христос је са својим ученицима дошао у Витанију после четири дана и тамо је затекао Лазареве сестре, Марту и Марију, које су туговале за братом. Оне су му кроз плач рекле да њихов брат не би умро да је он, Спаситељ, био ту. Исусу је било жао Лазара и сам се заплакао и тражио да га одведу на његов гроб. Када је тужна поворка дошла до гроба, Христос је рекао да склоне стену која је затварала улаз у гробницу ( у то време покојнике су сахрањивали у каменим пећинама).  Подигао је руке ка небу и из свег срца се помолио Оцу, а онда повикао:

   „ Лазаре, Лазаре, изађи напоље!“

И чудо Божије се догодило. Лазар је устао, попео се уз камене степенице и из гробне пећине изашао на светлост дана, обавијен погребним платном. Христос је заблагодарио Оцу, који му је услишио молитву. То чудо је видело много људи, па се вест да је Исус Христос васкрсао Лазара проширила на све стране.

Овај празник је покретни празник, који увек прослављамо недељу дана пре Васкрса!

Објавио:

Немања вучковић