Bio jednom jedan maslačak.

I bio na nebu beli oblačak.

Oblačak gore,maslačak dole.

Gledeći se, poče da se vole.

Dođose vrućine, letnje, žežene,

i maslačak poče da vene.

Oblačak pritrči brzo u pomoć:

Kiša je lila sve do u ponoć.

I kad god je bilo potrebe,

oblačak davaše sve od sebe.

Od blagorodne, tople kiše

maslačak rastao sve više, više,

išao sve dalje od ovog sveta,

nadrastao je sva drveta

i jednog je dana maslačak

nežno dotakao beli oblačak.

Pisac: Milovan Danojlić

Pripremio: Vasilije Bujošević