Роботика је наука о роботима, њиховом дизајну, изради и примени. Обухвата поља информатике (посебно вештачку интелигенцију), електротехнике имашинства.Термин роботике је први увео Исак Асимов, у својој краткој причи Runaround објављеној у марту 1942. године.
Први покушаји прављења аутомата су забележени још у античком добу. Познати су делимично аутоматизована позоришта и музичке машине, које је измислио Херон Александријски, или летеће птице Архите Тарентске.
По завршетку античке културе, привремено су са сцене нестала и њена достигнућа, знања и пракса. Тек наконсредњег века су проналазаштво и технологија опет почеле да се више вреднују. Тако су нпр. познати планови и скицеАндроида из 15. века од Леонарда да Винчија. Нажалост, тадашње знање је још увек било недовољно да би се већина ових планова реализовала. Око 1740. је Жак де Ваукансон конструисао и направио један аутомат који свирафлауту, једну аутоматску патку, као и прву програмабилну и потпуно аутоматизовану предилицу.
Крајем 19. века начињени су велики напори на пољу војне технике (чамци и бродови са даљинским управљањем, управљано торпедо). Жил Верн такође објављује причу о човеку-машини, а 1920. писац Карел Чапек уводи појамробота. Након Другог светског рата роботика почиње да прави своје прве значајне кораке. Јако значајан за њен развој био је проналазак Транзистора и интегрисаних кола.
Године 1954. Џорџ Ц. Девол пријављује патент програмабилног манипулатора, што је био почетак примене робота уиндустрији, а од 1955. у слободној продаји су се појавиле прве NC машине (енг. numerically controlled, нумерички контролисана машина). Девол је такође био саоснивач фирме Унимација Unimation, која је 1960. представила првог индустријског робота са хидрауличким погоном. Године 1968. на MIT развијен је први покретни робот.
Године 1970. развијен је први аутономни покретни робој Шејки (енг. Shakey), на истраживачком институту уСтанфорду.
Током године 1973. започет је развој првог хуманоидног робота, Waseda 1, на Универзитету Васеда у Токију.
Године 1974. АСЕА је представила првог робота, IRb6, који је у потпуности радио на електричну енергију.
Године 1986. Хонда почиње програм истраживања и развоја хуманоидних робота (енг. Humanoid Robot Research and Development Program). Резултат су били хуманоидни роботи са ознакама верзија од P1 до P3. Даљи развој 2001. године доводи до хуманоидног робота АСИМО.
Године 1997. на Марс се спустио први покретни робот, Марс Патхфајндер.
Развој роботике је такође утицао на индустрију играчака. Као данашњи примери се могу навести дански ЛегоМајндстормс, Робонова или робот-пас Аибо произведен у јапанској фирми Сони.Институт „Михајло Пупин“ на Звездари, Београд се средином шездесетих година, веома озбиљно бавио роботиком. Касније су та истраживања, по којима смо тада били међу водећим у свету, успорена и готово заустављена што укидањем фондова, што одласком кадрова у иностранство. Познате су биле „Београдска шака“ , „Београдска колена протеза“. Исте су приказане на Изложби роботике у Београду октобра 2012. Професор Рајко Томовић и професорДејан Поповић су пионири роботике у нас.
Objavio: Mihailo Popović
