Miroslav Antić rođen je 14.03.1932. u Mokrinu kod Novog Sada. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu Pančevac. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u Dnevniku, radeći jedno vreme u izdanju sredom — Novosadskom dnevniku, do 1959.
Više od godinu dana bio u Beogradu urednik Pionira (1959—1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u Izdavačkom odeljenju Foruma, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) — novinar u novinskoj Izdavačkoj kući Dnevnik — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962—1965), obnovio i radio kao glavni urednik Neven Čika Jove Zmaja (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu.
Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.
Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“…
Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag.
Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila.
Umro je 24.06.1986. u Novom Sadu. Pro Arte galerija
* * *
Miroslav Antić (1932—1986)
Vojvođanski pesnik Miroslav Antić svojim delom ispunjava prazninu koja se osećala u ljubavnoj poeziji, kao najlepšoj i najdirljivijoj lirici.
Antić nije čist dečji pisac. U prvim njegovim stihovima oseća se podavanje tuđim uticajima. U početku je rezoner i didaktičar koji apostrofira dečju neposlušnost i roditeljski odnos prema svom porodu. Odvaživši se da pripada novoj estetici, pesnik za svoju temu uzima ljubav, i to đačku ljubav, temu od koje su raniji pisci bežali. Centralni motiv sveukupne njegove umetnosti je ljubav. Lepota početničke ljubavi, naivne i nepatvorene, polje je autorovog delovanja i njegova simpatija. Antić je progovorio o buđenju dečje duše bez zavijanja, jasno i otvoreno.
Jedinstven antologijski ciklus metaforičnog naslova „Plavi čuperak“ peva o tek stasalim dečacima i devojčacima, o njihovim udvaranjima i potajnim ljubavima. „Plavi čuperak“ je zvezdana priča o zatečenim devojčicama sa kikama i lutkama, i dečacima u čijim se srcima, umesto klikera u džepovima, „kotrljaju po dva topla i nasmejana oka“. To je lirska drama o preobražaju detinjstva u mladost, o tajnim šaputanjima i sanjarenjima, i o stidnim i smetenim izricanjima prvih simpatija — poezija pomaljanja veličanstvene i čudesno blistave prve ljubavi. Kad bi jastuci progovorili, …A onda ljubav — dočaravaju lirsko uzbuđenje i složeno stanje duha u kome je sve drugačije. Tinejdžerska groznica, osećanje da u glavi nešto tutnji i vri, bezgranična sramežljivost – sam čin ljubavi što nadjača školske obaveze, igru i nestašluke — suptilno su izraženi jezikom ljubavi. Knjigu o šetnji udvoje i prvoj ljubavi krase plavetni stihovi o Sanjinom pramenu kose useljenom u tihi i bezbrižni život mirnog dečaka. Smenjivanjem statičkih i dinamičkih motiva, mirno i prirodno, naslikan je junak sa plavim čuperkom u mislima, koji je pomešao u sebi „rotkve i romboide“, „note i piramide“, „leptirove i gradove“ … Nenadmašni stihovi o pramenu kose koji je obuzeo celo dečakovo biće, manifest su ljubavi i zanosa, i oda đačkoga doba. Razapet između želje da odraste i nagona da zakorači u svet s druge strane skamija, Antićev protagonist je pun nemira, usamljen i zbunjen, nasuprot Ćopićevom dečaku, svojeglavom i narogušenom prema devojčicama.
Prva ljubav je doba lutanja i sanjarenja, vreme korzoa i samoće koju čine dve ćutnje. Zbunjeni dečaci i devojčice sporazumevaju se pogledima i „zažagrenim obrazima“, govore u sebi ono što bi jedno drugom želeli da saopšte. Ćutanje je izraz ljubavnih nemira i tajna „velikog detinjstva“, kada se upoznaje duševna struktura samoga sebe i nalazi svoje ja uodnosu na drugo ja. „Prvi tango“ je metafora prve igre u životu i oproštaja od školskih klupa, korak na putu mladosti kaoreke u koju valja uploviti slobodno i bez straha. „Plava zvezda“
je večno traganje za idealom i srećom koja negde sja i čeka.
Autor „Plavog čuperka“ je doprineo afirmaciji dečje ljubavne poezije. Antić se stavlja na čelo novog pesničkog pokreta, i proglašava sebe rodonačelnikom ljubavne dečje poezije. Direktan i zavodljiv, moderan u temporalnom, estetskom i aksiološkom smislu, Antić ulazi u zvezdano kolo srpskih dečjih pesnika.
Za trideset pet godina stvaralačkog rada, Miroslav Antić objavio je više od trideset knjiga.
LAZAR DINIĆ
