Posted in O NAMA, ДРУЖЕЊЕ, СРПСКИ ЈЕЗИК

Narodne umotvorine

   18 новембра, 2016

Narodne umotvorine su:

Brzalice

Narodne basne

Narodne poslovice i izreke

Narodne pripovetke

Narodne šaljive priče

Zagonetke i odgonetke

 

Brzalice:

  1. Na livadi konj ućustečen i rasćustečen!
  2. Na vrh brda vrba mrda!
  3. Šaš deveterošaš, kako se razdeveterošašio !
  4. Svaka svraka skakala na dva kraka.
  5. Prokicošio mi si li se sine?
  6. Crn jarac, crn trn, crn brsti trn!
  7. Proši konac kroz pokrovac!
  8. Miš uz pušku, miš niz pušku!
  9. Četiri čavčića na čunčiću čučeći cijuču.
  10. Pavte i pod pavtama potpavtak i pod potpavtkom potpavtak.
  1. Javorov jaram, javorova ralica, ralo drvo javorovo.
  2. Stala mala Mara na kraj stara hana sama.
  3. Milili, Mirini, mirisni, divni šimširi.
  4. Riba, ribi grize rep!
  5. Ture bure gura, bula bure valja,
    bolje ture bure gura, neg’ što bula bure valja.

Narodne basne:

Leptir i žaba:

Mrzovoljna žaba, sedi na kamenu pored potoka, u hladu bukovog lišća i posmatra kako voda svetluca na popodnevnom suncu. Nedaleko od nje, na jedan panj, slete leptir i poče lagano da sklapa i širi krila, kao da želi da se odmori.

– Još koji sat i čeka te kraj. Da li ti je žao? Ja ne bih mogla da prihvatim da živim samo jedan dan – žaba se podrugljivo obrati leptiru.

– Ja sam jutros prvo odleteo do obližnje livade gde sam video pregršt šarenog i mirisnog cveća. Nedaleko odatle protiče reka u kojoj se kupaju deca. Zatim sam odleteo do obližnjeg sela u kojem sam video mnogo ljudi. Neki su se smejali i veselili, a bilo je i onih koji su tugovali. Preleteo sam i preko šumaraka, dolina, brda i sada sam se spustio da se odmorim. Ko zna gde ću još otići i šta ću videti za preostalih nekoliko sati.

Sovino blago:

Šumu je zahvatio požar. Svi stanovnici šume su se uplašili i počeše u panici da pripremaju stvari, koje nameravaju da sačuvaju. Medved nosi zalihe hrane i krzno, vuk ovčju kožu, lisica krzno, jelen rogove…

Dok beže od požara mnogima ispadaju stvari, ili im se zakače za granje, tako da moraju da se povraćaju.
Jedino sova lagano leti sa drveta na drvo ne noseći ništa. To je začudilo jelena koji je zastao jer su mu se rogovi upleli u šipražje.

Tek sada shvatam reči sove da nije bogatstvo ono što lopovi mogu ukrasti i što u vatri može da izgori.

Snažan tigar:

Ogroman, jak i brz tigar ide kroz šumu. Svi mu se sklanjaju sa puta. Niko ne sme ni da ga pogleda, a kamoli da sa njim porazgovara. Svestan da ga se plaše zbog jačine postao je još brži i suroviji.
U takvom naletu snage naiđe na mladog srndaća, koji je mirno stajao na šumskom putu.

-Zar me se ne bojiš?… Ti sigurno ne znaš ko sam ja?… Zar ne osećaš moju snagu i brzinu?

-Ne znam šta će ti tolika snaga i brzina kada te se svi boje i kada ne možeš da je upotrebiš da nekome pomogneš.

Medved koji je sve očekivao od drugih:

Medved sedi pored potoka i posmatra ribe kako iskaču i ponovo uranjaju u vodu.
„Eh, kada bi jedna promašila i umesto da se vrati u vodu da padne ovde pored mojih šapa. Što bih je sa slašću pojeo“. Čekao tako medved pored potoka ali kako ni jedna riba iz vode ne iskoči i ne pade pored njegovih šapa, on gladan i ljut ode prema šumi.

U sred šume primeti divlju trešnju, na kojoj je bilo mnogo crvenih plodova.
„Što neće da dune vetar pa da poobara trešnje. Sve bi ih pojeo“.
Kako vetar nije dunuo, ni posle čitavog dana čekanja, on besan i već pomalo iznemogao od gladi, nastavi dalje.

Na jednoj borovoj grani primeti košnicu , oko koje su zujale pčele. Medved sede ispod drveta.
„Sačekaću da pčele napune punu košnicu meda, a onda će ona od težine meda da padne na zemlju, tačno kod mene“.

Posle nekoliko dana tim delom šume prolazili su lovci i videli su uginulog medveda ispod bora, a iznad njega su zujale pčele koje su vredno prikupljale med.

Lisica i gavran:

 

Gavran je negde našao poveći komad sira i stojeći na grani drveta držao je čvrsto sir u kljunu.

Lisica to opazi i pošto se privukla drvetu poče da hvali gavrana:

– Ti si veoma lepa ptica – reče ona – i imaš prekrasno perje! Niko na svetu ne bi bio tako savršen kao ti, samo kad bi umeo i da pevaš.

Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kljun i zagrakta.

Sir mu ispade iz kljuna, lisica zgrabi plen i pobeže.

– E moj gavrane – mislila je ona – imaš ti i sjaja i glasa, ali nemaš pameti

Ovan i jelen:

 

Ovnu dosadi da živi pod neprekidnom pažnjom pastira. Jednog dana ugrabi priliku, udalji se od stada i ode u planinu. Tu sretne jednog odraslog jelena, koji se iznenadi što vidi ovna samog u šumi.

Jelen zapita ovna šta radi tu i kuda je krenuo. Ovan iskreno ispriča šta je naumio. Reče da mu je dosta pastira, jer pastir je mučitelj: striže i muze ovce, pa ih čak i prodaje ili kolje i jede. Jelen se na tu priču osmehnu:

– Bezazleno stvorenje – reče on ovnu – poslušaj šta ću ti ja reći, a govoriću ti iz čistog prijateljstva, za tvoje dobro. Koliko god pastiri prodavali i klali ovce, ipak će ovaca biti više na svetu, nego kad počnu vukovi da ih kolju. Vidiš li moje rogove? Veći su i jači od tvojih! Ipak, da me brze noge ne spasu od vukova, rogovi mi ne bi pomogli. Ovce bez čuvara i pastira, to je kao da ih nema. Ukratko, tebe prijatelju, ako se ne vratiš stadu, čeka pogibija. Čim te prvi vuk stigne, uvidećeš da sam ti govorio istinu.

Ovan se razmisli, zatim zahvali jelenu i vrati se svojem stadu.

 

Narodne poslovice i izreke:

  • Za zlato rđa ne prijanja.
  • Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da.
  • I sunce prolazi kroz kaljava mesta, ali se ne okalja.
  • Iver ne ide daleko od klade.
  • Izgoreće slama, ali će i miševi sesti gde ne valja
  • Ispeci, pak reci.
  • I crna krava ima belo mleko.
  • Iz prazne kuće i miši bježe.
  • Istina i žena najlepše su – gole.
  • Ispod Mire sto đavola vire.
  • Isteruje mak na konac.
  • Istoriju pišu pobjednici. To je razlog što je ona puna neistina.
  • Jedna lasta ne čini proleće.
  • Jezik je više glava posekao nego sablja.
  • Jezik nema kostiju, ali kosti lomi.
  • Junakova majka najpre zaplače
  • Kad bi se sve pameti iznele na vašar, svak bi se svoje mašio.
  • Kad Bog daje ne pitaj čiji je sin.
  • Kad mator pas laje, valja videti šta je.
  • Ko besjedi šta hoće, mora slušati šta neće.
  • Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
  • Ko visoko leti, nisko pada.
  • Ko dete suviše voli, upropasti ga.
  • Ko drugome jamu kopa, sam će u nju pasti.
  • Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
  • Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov.
  • Ko lupeža krije, bolji ni on nije.
  • Ko ljeti hladuje, zimi gladuje.
  • Ko me ima, taj me nema, ko me nema taj me sanja.
  • Ko me lani bio, ni sad mi nije mio.
  • Ko meće prst među tuđa vrata, otkinuće mu.
  • Ko pita, ne skita.
  • Ko pjeva, zlo ne misli.
  • Ko nije služio, ne umije ni zapovijedati.
  • Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi beži od njega.
  • Ko se pred jednim klanja, pokazuje drugom leđa.
  • Ko traži veće, izgubi iz vreće.
  • Ko u krčmu ide, tuđu decu hrani.
  • Koga nije, bez njega se može.
  • Koga su zmije klale i guštera se boji.
  • Koja se ovca od stada odvoji, vuk će je pojesti.
  • Koja se često ogleda, slabo kuću nadgleda.
  • Koji se hrt silom u lov vodi, on zeca ne hvata.
  • Kojoj ovci svoje runo smeta, onde nije ni ovce ni runa.
  • Koliko ljudi, toliko ćudi.
  • Kome je Bog otac, lako mu je biti svetac.
  • Kome svijet kroji kapu, on ide bez kape.
  • Krv nije voda.
  • Krivac se i senke boji.
  • Krpež i trpež po svijeta drže
  • Kupuj prvo suseda, pa posle kuću.
  • Kurjak kožom plaća.
  • Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se.
  • Kad najviše grmi, najmanje kiše pada.
  • Kad se prase naije, ono korito prevali.
  • Kakav pozdrav, onakav i otpozdrav.
  • Ko zlima oprašta, dobrima škodi.
  • Koja crkva ne pomaže, ne valja joj se moliti.
  • Ko nema sokola, i kukavici se veseli.
  • Ko pita, ne skita.
  • Ko se dima ne nadimi, on se ognja ne nagreja.
  • Ko se ovcom učini, kurjaci ga izjedu.
  • Ko ume, njemu dve.
  • Ko u nebo pljuje, na obraz mu pada.
  • Ko hoće časno, ne može lasno.
  • Krivo sedi, a pravo besedi.
  • Kućni je prag najveća planina.
  • Lavica jedno okoti, ali lava.
  • Lako je zdravome bolesnoga savetovati.
  • Lakše je skuvati železo nego savladati ženinu tvrdoglavost
  • Lakše je steći nego sačuvati.
  • Lakše je šta pokuditi nego moći sam učiniti.
  • Lepu ženu i vinograd pored puta ne treba imati.
  • Ludi boj biju, a mudri vino piju.
  • Lasno je tuđim rukama za vrelo gvožđe hvatati.
  • Mi o vuku, a vuk na vrata.
  • Mlado se drvo savija.
  • Mladost – radost.
  • Među ćoravima ko ima jedno oko, meću ga za cara.
  • Navalio ko zima na gola čoveka.
  • Navika je jedna muka, a odvika dve muke.
  • Na jeziku med, a na srcu jed.
  • Na vukove vika, a lisice meso jedu.
  • Ne valja svakoj ptici kobac biti.
  • Na sirotoga svakom je laka ruka.
  • Ne veruj prijatelju za trpezom, nego na vratima od tamnice.
  • Nema većega zla od zle pameti.
  • Nema leta bez Đurđevdana, niti brata dok ne rodi majka.
  • Ne možeš dlanom sunce zakloniti.
  • Nije sve zlato što se sija.
  • Niko ne može natkati marama da cijelom svijetu usta poveže.
  • Najpre ispred svoje kuće počisti.
  • Ne boj se onoga kome nisi dobro učinio
  • Ne bojim se smrti nego zla života.
  • Ne budi otrov da truješ drugog i ne budi med da te drugi poližu.
  • Ne goji se prase uoči Božića.
  • Ne zna da besjedi, a ne ume da ćuti.
  • Ne lipši magarče do zelene trave.
  • Ne može se kriva Drina ramenom ispraviti.
  • Ne plaši vuka s’ kozijom mješinom.
  • Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.
  • Ne trči, ko ždrebe pred rudu.
  • Ne hvataj se u kolo ako ne znaš igrati.
  • Nema zime dok ne padne inje.
  • Nesta blaga, nesta prijatelja.
  • Ni najbolji petao ne može da izmeni vreme
  • Nije dopušteno sve znati.
  • Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi.
  • Niko ne može tako malo da me plati, koliko malo ja mogu da radim.
  • Niko ne može cijelom svijetu kolača namijesiti
  • Niko ne ume da se veseli kao sirotinja.
  • Niko sam sebi sudija ne može biti.
  • Niko se nije naučen rodio.
  • Ništa nije lepše od osmeha zaljubljene žene.
  • Ništa nije tako loše da ne može biti gore.
  • Nov bunar kopaj, u stari ne pljuj.
  • Njegova žena i vikendom zahteva rano dizanje.
  • Njiva traži radnika, a žena neradnika.
  • Njega ni metak neće.
  • Njega se ni vrapci ne boje.
  • Njegova je reč i prva i poslednja.
  • Njemu i Bog gleda kroz prste.
  • O neprijatelju ne govori zlo, nego misli.
  • Obećanje, ludom radovanje
  • Obilazi ko kiša oko Kragujevca.
  • Običan život je jači od mudrih knjiga.
  • Oboje je zlo: i svima verovati, i nikome.
  • Ovca je vučije štene dojila i uzgojila
  • Od male iskre velika vatra.
  • Od pruta biva veliko drvo.
  • Od Svetog Ilije, sunce sve milije.
  • Onaj ko te se boji kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan.
  • Onome, ko ume da čeka, vremenom sve dolazi
  • Osmehni se svakome jutru.
  • Osoba kojoj „treba“ ljubav poslednja je koja će je dobiti.
  • Ostavimo vremenu i našoj rešenosti
  • Oteto – prokleto.
  • Od inata nema goreg zanata.
  • Otegao se kao gladna godina.
  • Po glasu ptica, a po šapama se lav poznaje.
  • Po drugi put lisicu ne uhvati u gvožđe.
  • Pošto se kola slome, mnogi put kazuju.
  • Pošto se napiješ vode, ne muti izvor za sobom.
  • Poštuj, ako hoćeš da si poštovan.
  • Prav se smije, a kriv se krije.
  • Preveo ga žednog preko vode
  • Preko preče, naokolo bliže
  • Prema guberu se valja pružiti
  • Prijatelj je najbolja imovina u životu.
 
Zahvaljujemo sajtu:

Zašto u ljudi nije taban ravan?

 

Kad su đavoli otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đavolski car nabio na koplje i nosio na ramenu. Kad već zemlja protuži Bogu, da oće sva da izgori od sunca, onda Bog pošlje svetog Aranđela, da gleda kako da uzme sunce od đavola. Kad siđe sveti Aranđel na zemlju, a on se udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti, šta on oće, pa se dobro uzme u pamet. Odajući tako po zemlji nji dvojica zajedno, dođu na more i stanu da se kupaju; a đavo udari koplje sa suncem u zemlju. Pošto se malo prokupaju; onda reče sveti Aranđel: „De da ronimo, da gledamo koji može dublje.“ A đavo mu odgovori: „Ajde de.“ Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga. Sad treba i đavo da zaroni, ali se boji da mu sv. Aranđel među tim ne odnese sunce. U tom mu padne na um, te pljune na zemlju, i od njegove pljuvanke postane svraka, da mu čuva sunce, dok on zaroni i iznese u zubima morskoga pijeska. Kako đavo zaroni, a sv. Aranđel prekrsti rukom more, te na njemu postane led od devet aršina debeo; pa onda spopadne sunce i pobjegne k Bogu, a svrake stane kreka. Kad đavo čuje svračij glas, onda već vidi šta je; pa se brže bolje vrati natrag. Kad gore, ali se more zaledilo, ne može na polje! Onda se brže bolje vrati opet na dno mora, te uzme kamen i njim probije led, pa onda poteci za sv. Aranđelom! Onaj bježi, a ovaj za njim! Taman kad sv. Aranđel korači jednom nogom k Bogu na nebo, onda đavo stigne, te mu noktima iz tabana u druge noge iščupa veliki komad mesa. Kad sv. Aranđel dođe sa suncem onako ranjen pred Boga, onda zaplače: „Što ću, Bože, ovako grdan?“ A Bog mu reče: „Ćuti, ne bojse; ja ću narediti, da svi ljudi imaju tako na tabanu kao malu dolinu.“ I tako Bog uredi, te u sviju ljudi postane na tabanima u obadvije noge kao mala dolina. I tako ostane i do danas.

Međed, svinja i lisica

 


Udruže se međed, svinja i lisica, pa se dogovore, da oru zemlju i da siju pšenicu, da se rane. Zapitaju jedno drugoga, šta će koje raditi, i kako će sjeme naći.
Svinja reče: „Ja ću provaliti koš, i ukrašću sjeme; i ja ću mojom surlom uzorati.“
Međed reče: „Ja ću posijati.“
A lisica reče: „Ja ću mojim repom podrljati.“

Uzoraše, posijaše. Dođe žetva. Staše se razgovarati, kako će požeti.
Svinja reče: „Ja ću žeti.“
Međed reče: „Ja ću snoplje vezati.“
Lisica reče: „Ja ću klasje kupiti.“

Požeše i snoplje povezaše. Sad se staše dogovarati, kako će da vršu.
Svinja reče: „Ja ću guvno načiniti.“
Međed reče: „Ja ću snoplje snijeti, i ja ću i vrijeći.“
Svinja reče: „Ja ću pretresati, i rastaviću slamu od pšenice.“
Lisica reče: „Ja ću mojim repom trniti pljevu sa pšenice.“
Svinja reče: „Ja ću ovijati;“ a međed reče: „Ja ću žito razdijeliti.“

Ovrgoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo: zašto ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a pšenicu svu uze sam, lisici ne dade ništa. Rasrdi se lisica, pa otide na tužbu, i kaza im, da će im dovesti jednoga carskog čoveka, koji će žito pravo razdijeliti.
Uplaši se svinja i međed, pa reče međed svinji.: „Zakopaj se ti, svinjo, u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku.“ Zakopa se svinja u slamu a međed se pope na krušku. Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na guvno, da vataju miše. Znajući mačka da na guvnu ima dosta miša, pođe rado; pa sad iznad puta, sad ispod puta, trči za pticama.
Opazi je međed s kruške po izdaleka, pa kaže svinji: „Zlo svinjo! eto lisice, đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice vata oko puta.“ U tom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na guvno, i tražeći miša stane šuškati po slami. Svinja podigne glavu, da vidi, šta je, a mačka pomisli od njezine surle da je miš, pa skoči, te svinju šapama za nos. Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli, da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straa padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne; a lisici ostane sve žito i slama.

Sve, sve, ali zanat

 


Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po moru na lađi. Kad malo odmaknu od brijega, onda dune vjetar, pa ga baci čak u nekakvu zemlju, đe se o njegovu carstvu ništa i ne čuje (kao ni on o ovome što do sad ništa nije čuo ni znao). Kad iziđu na suvo, on nije smijo ni kazati da je car, a novaca nijesu imali sa sobom ništa, a ne znajući nikaka zanata, nijesu se mogli drukčije raniti, nego se on najmi, da čuva seoska goveda.

Pošto tu prežive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci, da se drugom nikakom đevojkom neće oženiti, do kćeri govedara iz toga i iz toga sela! Otac i mati, i drugi dvorani stanu ga odvraćati, da se prođe te sramote; kako bi on, carski sin, uzeo govedarsku kćer, kod toliki drugi carski i kraljevski kćeri itd. Ali sve zaludu!
On kaže: „Ja nju, ja ni jednu“?
Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu uzme kćer za sina.
Kad vezir otide i javi to govedaru, a govedar ga zapita: „Kakav zanat zna carev sin“?
Vezir se upropasti: „Bog s tobom, čoveče! Kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu? Zanate ljudi uče da se rane njima, a carev sin ima zemlju i gradove “
Govedar kaže opet: „E! ako ne zna nikakva zanata, ja mu ne dam moje kćeri“.

Vezir se vrati, te kaže caru, šta govori govedar. Sad postane čudo još veće. Oni su mislili, da će to za govedara biti najveća milost i čest, što mu carski sin uzima kćer; a on pita kakav zanat zna carev sin! Car pošlje drugoga vezira; ali govedar kaže jedno te jedno: „Dok carev sin (veli) ne nauči kakav gođ zanat, i ne donese mi svoju rukotvorinu, dotle nema ništa od prijateljstva“!

Kad se i ovaj vezir vrati, te kaže, da govedar neda đevojke, dok carev sin ne nauči zanat kakav gođ (samo nek je zanat); onda carev sin zađe po čaršiji, da gleda kakav je zanat najlakše naučiti.
Odajući od dućana do dućana, i gledajući kako različni majstori rade, dođe na dućan, đe se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat; pa ga počne učiti, i nauči za nekoliko dana; pa onda oplete sam jednu rogožinu, te je odnesu govedaru, i kažu mu, da je carev sin naučio zanat, i da je to njegova rukotvorina.
Govedar uzme rogožinu u ruke, te je zagleda sa sviju strana, pa onda zapita: „Koliko to vrijedi“? A oni mu kažu: „Četiri pare“. – „E! (veli) dobro! četiri pare danas, četiri sjutra, to je osam, a četiri preko sjutra, to je dvanaest itd. Da sam ja taj zanat znao, ne bi danas čuvao seoski goveda“. Pa im onda kaže, ko je on, i kako je tu došao; a ovi se onda obraduju još većma (što uzimaju đevojku od cara, a ne od govedara), i s najvećim veseljem vjenčaju momka i đevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru lađe i vojsku, te otide preko mora i nađe svoju zemlju.

Ero i kadija

 


Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijinim govedima. Jedan put se dogodi, te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijnu na mjesto. Onda Ero brže bolje otrči kadiji:

„Čestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu.“

– „Pa ko je kriv, more! je li je ko naćerao?“

– „Nije niko, nego se pobole same.“

– „E! vala, more! marvi nema suda.“

– Onda Ero: „Ama čuješ li ti, efendija! što ja kažem: moja krava ubola, tvoju kravu.“

– „A a! more! stani dok pogledam u ćitap;“ pa se segne rukom, da dovati ćitap, a Ero te za ruku:

„Ne ćeš, Bog i Božja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.“

Đevojka, udovica i puštenica   

Bio čovek neoženjen, pa ga jedni nudili đevojkom, drugi udovicom, treći puštenicom. Sad on nije znao, koju će uzeti; zašto su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu, ili puštenicu; a starac mu kaže: Sinko! ja ti na to ne umijem ništa kazati, nego idi premudrome (t. j. Solomunu) on će ti znati kasti,

šta je bolje, pa dođi poslije, da mi kažeš, šta ti je rekao.“

Onda čovek otide k Solomunovu dvoru. Kad dođe pred dvor, pitaju ga sluge, šta će, a on im kaže, da ide premudrome. Onda ga uzme jedan sluga, te ga uvede u dvor, pa pruži ruku na jedno dijete, koje bijaše uzjalo na štap, pa trči po dvoru.

„Eno ono je premudri.“

Čovek se začudi, pa pomisli u sebi: „Šta će ono dijete meni znati kazati! Ali već kad sam došao dovde, ajde da vidim, šta će reći!“ Pa se onda uputi k Solomunu; a kad dođe k njemu, on stane lijepo sa svojim konjem, pa ga zapita, šta će, a čovek mu kaže sve redom šta je i kako je. Onda mu premudri odgovori: „Ako uzmeš đevojku, ti znaš; ako uzmeš udovicu, ona zna; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja!“ pa se onda okrene, i čoveka malo predre krajem štapa preko nogu, i stane opet trkati po dvoru. Onda čovek pomisli u sebi: „Baš sam prava budala! ja mator čovek, pa sam došao đetetu, da me svjetuje, kako ću se ženiti;“ pa se vrati na trag, i otide onom starcu, da ga pita, kome ga je poslao po svjet! Kad dođe starcu, i vičući na njega i srdeći se kaže mu sve kako je prošao s premudrijem; onda mu starac reče:

„E moj sinko! nije to premudri ništa onako rekao: ako uzmeš đevojku, ti znaš, t.j. ona će držati, da ti sve znaš bolje od nje, pa će te slušati kakogođ ti oćeš; ako uzmeš udovicu, ona zna, t.j. ona je već jednom bila žena, pa sad misli sve da zna; zato neće te ćeti slušati, nego će sve ćeti da ti zapovijeda; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja (pa tebe štapom preko nogu), t.j. čuvaj se da te ne ožeže onako, kao što je i prvog muža ožegla.

 
Narodne šaljive priče:

Ko je to? Nikola

 

Jednoga seljanina vrlo počne progoniti brat, kojemu je ime bilo Nikola, i ne samo što ga je svaki dan progonio bio i glađu morio, nego i svu očevinu proćordisao, dok ga najposlije nagna nevolja da odbjegne od brata go i bos, t.j. bez nigđe ništa, i od toga časa nijednoga čovjeka na ovome svijetu, kojemu je bilo ime Nikola, nije mogao na oči viđeti ni ime čuti. Jednu večer kucne mu neko na vrata, i on pošlje domaćicu, svoju ženu, da vidi ko je, a ona kad vidi, javi, da je siromah i da milostinju traži. On kad čuje, reče joj: „Pušti ga unutra.“ Tek što siromah šćaše da po običaju pristupi da mu ruku cjeliva, zapita ga seljanin: „Kako ti je ime?“ „Nikola“ odgovori mu siromah. „Nadvor, nadvor, iz kuće.“ dok jadni prosjak onako uplašen pobježe bez obzira govoreći: „Za što, brate, ako Boga znaš?“ „Kako zašto“ odgovori seljanin, „dali ne znaš da mi je s mojega brata Nikole i sveti Nikola omrznuo, a kamo li nijesi ti!“

Oklad šta je najbjelje

 

Dadu se u razgovor dva prijatelja, seljanina, šta je najbjelje na ovom svijetu. Jedan od njih reče: „Mlijeko“, a drugi da nije, nego jedna druga stvar, te se tako opklade. Ovi potonji dakle zazovne na večeru onoga što govori i oće da je mlijeko najbjelje, pak po večeri spravi ga u svoju postelju da leže, te pošto leže, odnese svijeću iz sobe u kojoj mu je prijatelj ležao, i pošto zaspi, prinese mu punan škip umuzenoga mlijeka pri postelji. Notnjo digne se gost za svoje potrebe, te posred mlijeka, a iz mlijeka nasred kuće strmoglav, pa poviče onako trapovijesan iza sna domaćina. Skoči domaćin znajući, šta se dogodilo, pak prinese svijeću, i reče mu: „Žao mi te, ali mi je milo đe sam oklad dobio, jer je dan bjelji od mlijeka.“

Seljani kupuju pamet 

 

Sastanu se jedan dan na obično mjesto starješine i glavar od jednoga mjesta koji je na moru školj, i stanu se koriti jedni drugoga, kako od njih nikad ne može biti mudar kao što u druga mjesta ima mudrijeh ljudi. „Znate li, braćo“ reče jedan ponajmudriji „do česa je to? Sve bez puste pameti, nego ajdemo skupiti pedeset talijera pa da pošljemo u Mletke trojicu od nas da kupe, jer su Mlečići, čuo sam, najmudriji i da toliko pameti imaju, da i prodavati mogu pa i cijene.“ Svi na to pristanu, te skupe rečene novce i oprave trojicu, te u Mletke. Kad tamo dođu, počnu pripitivati đe bi je kupili i po što oka. Tako se namjere na nekakva majstora hitra u rugi i podsmijehu, koji im reče: „Ja ću vam prodati ne oku no litru, a dvije neka mi ostanu za te aspre.“ Oni pristanu, a on od nekuda dobavi jednoga miša, te živa zatvori u jednoj škatuljici, i reče im: „Evo vam pamet ovđe, nego odmah bježite doma, i ne otvorajte, priđe no doma dođete.“ Seljani se vrate veseli u isti brod, s kojim su i došli, pa kad dođu blizu svojega mjesta, reče jedan od njih: „Vaistinu nije pravo da pamet podijelimo svakome jednako, nego uzmimo mi trojica polovicu a polovica neka svemu selu.“ Ostala dvojica pristanu odmah na to, pa kad otvore škatuljicu, a miš kao miš pobjegne te se negđe u brod zavuče. Sad seljaci načnu kukati i lelekati a jedan odgovori: „Što vam je? evo je u brodu, nigđe nije pobjegla.“ Kad dođu, dočekaju ih braća željno i radosno, no kad čuju zli glas, ozlovolje se, pa se najposlije dogovore te brod izvuku na suho i stanu ga redom čuvati sve po jedan od sela, pa kad gođ bi što šćeli da komu mudro otpišu ili odgovore, vazda bi u brod otišli, da najpriđe pameti napune.

Zla žena sačuvala muža

 

Zapanula bijahu dva brata na kraj puta da čekaju krvnika koji im je ponedavno oca ubio, i koji se ta dan s pazara vraćao. Kad ga upaze na jedan puškomet, priprave se da ga ubiju, ali on imadijaše još jednoga druga koji mu reče: „Bržaj, ako Boga znaš, mrče; ne ćemo noćas nikad kući doći,“ a krvnik mu odgovori: ,.Meni se, brate, duše mi! ne mili u pustu kuću uljesti za to što imam nesretnu ženu, i prosta Turska sablja ma ne njezin jezik, i ko bi me ubio, dušu bi stekao.“ Ovo čujući dva brata, reče stariji: „Vaistinu, kad ovako zlu ženu ima, bolje bismo mu učinili da ga ubijemo, nego ajde da ga ostavimo.“ I tako ga puste i već mu o glavi nijesu radili.

Hoće vodeničar u vojsku

 

Jednome vrlo bogatu trgovcu dođe red da ide na vojsku, on se spremi što se ljevše može, obuče na se stojeće haljine, pripaše svijetlo oružje i odjene svoga hata vrlo lijepo pa pođe na vojsku. Idući putem naiđe pored jedne vodenice u kojoj bijaše vodeničar, koji imađaše četiri išla kamena, i bijaše vrlo bogat, a vodeničar kako ga opazi, otrči pred vodenicu. Trgovac mu reče: „Pomozi Bog“, a vodeničar odgovori: „Bog ti pomogao!“ pa reče: „A kud Bog da gazda?“ a ovaj mu odgovori: „Hoću, brate, u ime Boga na vojsku.“ E veli, moj brate, reče vodeničar: „Lako ti je ići na vojsku; da ja imam takoga konja, tako oružje i take haljine, i ja bih išao.“ Kad ovo, moj brate, ču trgovac, a on reče vodeničaru: „E dobro, brate, ako samo hoćeš, a ti hajde, evo ti i oružje i konj i moje haljine, a ja ću čuvati, vodenicu dok se ti vratiš.“ Seljak kad ovo čuje, odmah svuče sa sebe vodeničarske haljine, te na trgovca, a trgovačke haljine na sebe, oružje pripaše i konja uzjaše, pa ode na vojsku, a trgovac u vodenicu pa umjesi opornicu i popreće u vatru pa čeka, dok se ispeče, te ruča i osta čuvati vodenicu. Kad seljak dođe na vojsku, odmah se pobiju, i nekako u prvi mah nadvlada neprijatelj, a ovaj počne bjegati. Videći jedan neprijateljski vojnik da ovaj bjega, naturi se za njim te ovđe te onđe da ga posiječe, dok ga stigne pa ne pogodi po vratu, već mu odsiječe sabljom temenjaču i ugleda mu se mozak. Kad ovo vidi drugi vojnik a on poviče: „Ojoj! eno u onoga se vidi, brate, mozak.“ A ovaj mu nesretni odgovori; „Nije ovo, brate, mozak nego g… a – da je ovo mozak, on bi čuvao svoju vodenicu, ono, brate, mozga gdje ostade u vodenicu.“

Zet u punicama

 

Vjeri se jedan vrlo mršavi i u licu blijedi mladić, a pri tom i vrlo fališa. Imao je jednoga slugu kojega je naučio, da kad gođ bi se on što pred kim falio o čemu, da on vazda pomaže mu polagivati, i reče više nego što je on rekao. Pođe jedan put u punice i povede sobom polažicu, kad tamo dođu, dočeka ih punica, i po večeri počne joj se zet faliti, kako on umije dobro našku knjigu, a sluga mu doda: „Umije nebore i Latinsku, te da znate kako!“ Dalje stane se zet faliti, kako ima više od deset krava i volova, a sluga reče: „Ima vaistinu i dvadeset.“ Dalje reče, kako može na godinu od osam krastavaca dobiti trideset cekina, a sluga potvrdi: „Može, i preko šezdeset, duše mi i obraza.“ Najposlije reče, da može najvišega konja preskočiti, a sluga reče: „Može, poštenja mi moga, i dva jedan uz drugoga.“ Slušala punica to i dičila se, pa zapita zeta: „Za Boga, što si tako blijed i žut u obrazu?“ A zet odgovori: „Ovo mi se samo u ljeto dogodi“, a sluga potvrdi: „Jest, vjere mi moje, i u ljeto i u zimu vazda jednak.“ Na to se vjerenik ražljuti, pak mu reče: „Muči, ničij sine, ako si sve dosad istinu govorio, tu si najpotonju slagao.“

Žeđa i vino 

 

Spopane teška žeđa jednoga seljaka pošto je bio na poklade mesne objedovao, a ne imajući od kuda da kupi, srećom vidi jednoga svoga susjeda đe nosi punanu bocu vina iz jedne krčme doma za večeru, a seljanin žedan i željan vina, pođe za njim, dokle ga pristigne, pak mu otkrije da je željan vina i da je vrlo ožednjao tako da bi cijelu bocu da ne preduši obličke popio. „Valaj ne ćeš“ odgovori mu susjed. Tadar reče mu žednji seljanin: „A ti ovako: ajde peri mi ako svu ne popijem, a ti mi pljuni u brke.“ „Oću“ reče susjed i dade mu bocu vina punu u ruke, a seljanin pritegne onako željan i žedan i svojski: odvali više od pole, pak pošto se dobro napije, odagne i reče: „Sad da ti je prosto, pljuni mi u brke, kad si me ovako napojio.“ „Valaj nije pravo ja tebe nego ti mene, kad sam ovaki magarac,“ odgovori susjed, i su po boce vina krene uzdišući svojoj kući.

Zašto se sveti Ignjatije zove Bogonosac

 

Sveti Ignjatije jedan dan oraše, i o pasu mu višaše tikva iz koje prisrkivaše vodu kad ožedni. Prođe putem Hristos i vidi ga, pa ga zovne: „O Ignjatije!“ a on mu se odzove: „Što veljaše! ko me zove?“ Onda Hristos reče: „Pomaga ti Bog!“ „Dobra ti sreća,“ odgovori Ignjatije, a Hristos opet reče: „Oli mi dati malo vode da pijem?“ „Oću, čoče, a za što ne“ odgovori Ignjatije, „nego dođi ovamo.“ A Hristos mu reče: „Došao bih, nego preko ove rijeke ne mogu pregaziti.“ U to ostavi Ignjatije volove, izuje se i prijeđe s onu stranu rijeke, kad li tamo, ne vidi nikoga i uzalud zove, te se on opet uputi natrag. Ražali se Hristu (fala njemu) da se muči, pa mu reče: „Pričekaj me malo, eto me!“ Kad k njemu dođe, uzme ga sv. Ignjatije na pleća. Kad budu nasred rijeke, reče Hristos Ignjatiju: „Ignjatije!“ A on se odzove: „Što veljaše?“ „Jesam li ti težak?“ zapita Hristos, a Ignjatije odgovori: „Bogme jesi, kao sva sila vasiljena.“ „Bogme si pogodio, i jesam baš sva sila vasiljena,“ reče mu Hristos, i nestade ga.

Šta je najgore na svijetu?

Pijan Srbin ili gladan Turčin

 

Razgovarali se Turci u kavani: Šta je najgore na ovom svijetu. Jedan veli: Zla žena; drugi veli: Zla godina; treći veli: Zla ćud i t. d. Dok jedan poviče iz budžaka: „Turske mi vjere! vi ne znate nijedan šta je najgore na ovome svijetu; nema ništa gorega od pijana Vlaha i od gladna Turčina. Jedan put ja mrtav gladan dođem pred jednu vlašku kuću, a Vlah pred kućom teše držalicu za budak. Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaha: drži more konja, pa viči Vlahinju, neka mijesi pogaču, i kuva cicvaru i peče kokoš; pa onda otidem u kuću. U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaha ni Vlahinje; nit’ se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vlah jednako teše i đelja držalicu. Onda ja ne znajući, da je krmak pijan, svrnem lulu, pa njega kamišem preko leđa, a on se ispravi, pa ni pet ni devet, nego raspali držalicom mene iza vrata, a ja bacim čibuk, pa pođem rukom za nož, a on još jednom, aja te na ruke. I Turske mi vjere! da ne dolećeše žene, ćadijahu biti govana i od mene i od njega.“

Kapa i svat

 

 

Zovne pobratim pobratima u svatove. Ovaj je imao sve pripravno od haljina, jere se svadbi nadao, ali samo kape nije imao, ili je nije imao od kuda kupiti ili nije mogao dobaviti, te se tako nađe na čudo, i nevolja ga naćera, te pođe u jednoga susjeda i zamoli ga da mu uzajmi kapu, doklen se iz svatova vrati, i ovi mu je uzajmi i kaže, da mu je čuva kao svoje oči u glavi, jer je i on ne nosi no samo od sveca do sveca. I tako pobratim pođe u svatove, ali njegov susjed koji mu je kapu uzajmio, čekao je zgodu kad su svatovi s đevojkom došli u crkvu, tek što mu susjed uđe u crkvu, a on mu onako pred cijelim narodom poviče: „Čuješ! čuvaj mi kapu“.

Ljenivi slijepac

 

Srete jedan lijenština na putu slijepca đe u jednu torbu nosi punu kruva a u drugu gusle, pak sjede pred kućom jednom i uzme slijepac gusle te uza njih mnogo lijepu i krasnu pjesnu ispjeva. Slušajući ga ljenivac, stane mu zaviditi govoreći, da niko na svijetu lasnije od slijepca ne živi, a za to što mukte jede a uz gusle pjeva bez najmanje brige, te počne moliti Boga da oslijepi. Bog kao Bog, vala njemu, oduzme mu vid očinji, te ondar on veseo. Kupi od njekuda gusle i počne se učiti pojati, te dobavi vođu te s njime po svijetu krenu šljepački i svake pjesme pojući. Jedan dan zar su mu se bile gusle nešto pokvarile, kako li, ele nikako ne mogaše započeti da s njima napreduje, pak pred skupljenijema nasmija se i reče: „Vala, gospodo, kad mi gusli lijepo ne isleišu, ne mili mi se ni da sam oslijepio.“

Kako se Kraljević Marko junaštvu naučio

 

 

Pitali Kraljevića Marka, kako je postao junak, a on odgovorio, da se junaštvu naučio od pasa i od đece: kako jedno pseto makar bilo najveće i najjače pobjegne, onda sva ostala paščad i najmanja i najslabija trče za njim; tako isto i dijete kad pobjegne, đeca trče za njim. A kad se kako pseto ili dijete, makar bilo najmanje i najslabije, ispriječi i stane da se brani, onda slabo ko smije nanj udariti.

Vina mijeh i njegova pjesma

 

Krene seljanin u jednu varoš na dva tri dni pred krsno ime da donese dva mijeha vina, te kupujući onako željan kao i ostali seljanin napije se po zakonu, i načne po varoši kao kod kuće pjevati, pa i kad vino natovari, jednako počne kroz varoš onako pjan pjevati i svijem putem doma idući. Kad dođe na jednu vodu, rastovari konja da mu počine i da malo pospava, jer ga je san bio predobio i vino. Kad rastovari, sjede pokraj jednoga mijeha punana vina i stane mahati glavom put njega čudeći se, kako vino onako veselje čovjeku u glavu i u srce ulije, pak onda načne ga biti što je najbolje mogao šakom govoreći: „Pivaj i ti, greben ti sviću! kad si u mijeh, ne oćeš pivati, a kad u me uđeš, koliko da trista vrazi u me uđu.“

Ciganče, pa ciganče

 

 

Bio jedan car pa imao caricu koja mu je rađala sve žensku đecu. Kad jednom carica zatrudni, reče joj car da će je oćerati, ako mu sad ne rodi muško dijete. Kad se carica porodi i rodi opet žensko dijete, ona se brže bolje dogovori s nekakom Cigankom u susjedstvu koja je u isto vrijeme bila rodila muško dijete, te đecu promijene i po tom jave caru, da mu je carica rodila sina. Car se tome vrlo obraduje i učini se veliko veselje. Kad ovaj carev sin poodraste veliki, i stane sa slugama i dvoranima po šumi ići u lov, on bi često govorio: „Da lijepih drva za grebeništa!“ ili: „Da lijepijeh drva za ugalj!“ i tako se po tome dozna da on nije carski sin nego Ciganski.

Nesretniku se ne može pomoći

 

Za nekakoga čoeka govorilo se da je nesrećan i da mu se nikako ne može pomoći. Jedan bogat čoek namisli ogledati, dali je to istina, pa uzme jednu kesu novaca te metne na brvinu preko koje je malo po tom valjalo da pređe onaj nesretnik. Kad nesretnik dođe blizu k brvini, on rekne u sebi: „Dosta sam puta preko ove brvine prelazio, hajde sad da ogledam, dali mogu žmureći preko nje preći,“ i tako zažmurivši pređe preko brvine i prekorači kesu s novcima.

Moj je prednjak

 

Bio jedan čovek pa imao ženu koja je htela svakad da je njena reč starija, a siromah muž morao joj davati za pravo. Jedan put kad su sedili pred kućom, proleti onuda veliko jato ždralova, a jedan ždral pred svima izmakao pozdravo. Gledajući žena ždralove reče mužu: „Vida, čoveče, kako onaj ždral napred leti, ono je baš moj!“ „Nije, ženo“, rekne čovek, „ono je prednjak i starešina onih drugih ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.“ „Nije tvoj, nego moj“, odgovori žena, i tako nije tvoj nego moj, oni se posvađaju, te najposlije žena rekne čoveku: „Čoveče, ako ne će biti moj prednjak, ja ću umreti.“ „Pa umri“, odgovori joj čovek, „jedan put nek je i moja starija.“ Žena legne pak se načini da je umrla. Ležeći tako celu noć, kad bude u jutru, rekne joj muž: „Ustaj, ili ću sad ići da zovem žene da te okupaju i nameste.“ „A jeli moj prednjak?“ progovori ona, a on joj odgovori: „Nije.“ A ona reče: „Kad nije, neka me kupaju.“ Po tom otide muž i dozove žene, te je okupaju i nameste. Onda čovek kao naričući oko nje prišapće joj: „Ustaj, ili idem da te oglase.“ „A jeli moj prednjak?“ zapita ga ona, a kad joj on opet odgovori da nije, ona mu reče: „Kad nije, neka me glase.“ Kad već dođe vreme da se sahranjuje, opet joj muž prišapće: „Ustaj, sad će doći pop i đaci da te prate u groblje.“ „A jeli moj prednjak?“ Zapita žena, a kad joj on opet odgovori da nije, ona reče: „Kad nije, neka me prate.“ U tome dođe i pop i đaci i svet se iskupi, te je iznesu na avliju te sveštenik očita poslednju molitvu, a čovek kao plačući nad njom prišapće joj: „Ustaj, nesrećnico! zar ne vidaš da te hoće u raku da te nose?“ „A jeli moj prednjak?“ upita ona, a kad joj on opet reče da nije, ona odgovori: „E kad nije, neka me u raku nose.“ Po tom odnesu je u groblje, i kad je spuste u raku, sveštenik po običaju baci na nju zemlje pa ode prvi. Onda muž rekne svetu: „Idite, braćo, polagano kući mojoj, eto odmah i mene, samo hoću da je ja sam zemljom pokrijem tako sam joj se zaverio.“ Onda svet ko ode ko ne ode, a muž se spusti u raku, pa vikne ženi kroz zaklopac: „Ustaj, prokletnico! Eto hoće zemljom da te zatrpaju.“ „A jeli moj prednjak?“ Zapita ona opet, a kad joj muž odgovori da nije, ona mu reče: „Kad nije, čoveče, a ti idi kući, podaj svetu neka jede i pije za moju dušu, a mene neka zatrpaju.“ Kad muž vidi da ništa ne pomaže, on digne zaklopac i reče: „Ustaj! tvoj je prednjak, neka te đavo nosi!“ Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: „Stante, narode, moj je prednjak! moj je prednjak!“ A svet kad vidi, pomisli da se povampirila, pa beži! a kad ču pop gde ona viče: „Moj je prednjak!“ pomisli da ona misli njega, pa beži koliko igda može, a žena sve pretrčala pa juri za njim vičući: „Stani, popo, moj je prednjak!“ A kad pop vidi da će ga stići, padne od straha – a ona prođe vičući: „Moj je prednjak!“ i tako otide kući.

Zagonetke i odgonetke:

Zagonteke:

1. Bez ivera na vodi ćuprija.

2. Bez kože uđe, s kožom iziđe.

3. Bijela koka ispod strehe viri.

4. Bijela njiva, crno sjeme, mudra glava, koja sije.

5. Bijelo je, sir nije; repato je, miš nije; so liže, vo nije.

6. Bjela bjelu ćera preko b’jela polja: daj mi, bjelo! b’jela ljeba ispod b’jela skuta.

7. Božje sazdanje, ljucko stvorenje, zmija osedlana.

8. Vipoje poji, na koplju stoji, da nije vipoja, ne bi bilo nikoga.

9. Vićak visi, vićka zja, vićak viju! te u vićku.

10. Vo buče, pa punu košaru nabuče.

11. Vojvod vodu pije, nad njime se barjak vije.

12. Gvozden sjedi u lugu u gvozdenu klobuku, suze mu kaplju uz jelovu kacu.

13. Gubicom rije, a g.. .com žile vadi.

14. Gujinja glava, gospodsko ruo, Arapske noge.

15. Gurava kobila sve polje pobila.

16. Guravo prase sve polje opase.

17. Danju klanja, a noću zvijezde broji.

18. Dva lokvanja oko panja.

19. Dva svijetle, četiri steru, a jedan misli da legne.

20. Dva dola supodola, među njima zmaj leži, đe zmaj leži, tu trava ne raste.

21. Dva se brata preko plota za brade vuku.

22. Dva stupca u nebo udaraju.

23. Dvije gore uporedo rastu; jedna cvati, a ne rodi; druga rodi, a ne cvati.

24. Dvije čavčice naporedo stoje, a jedna druge ne vidi.

25. Devet baba po ledu se plaza.

26. Dok se otac rodi, sin po kući odi.

27. Drvena kučka u potoku laje.

28. Drveno telo, gvozdeni zubi, kamen pregrize.

29. Drven trbu, kožna leđa, dlakama govori.

30. Duži iver od klade.

31. Će naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče.

32. Žuto mače pred Bogom plače.

33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali grom, đe se sastaše, tu se slaltaše.

34. Zakla vola bivola, izudi ga na udiće, svaki ud vola dade.

35. Zakla vola bika, sve selo svika, a kad oće da slavi, nema šta da stavi.

36. Zalolota lota sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

37. Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ, koji otključava.

38. Zimi služi, a ljeti zube kesi.

39. Zoba grozd od mora do Dunava, nit’ ga mogo pozobati, ni ga mogo pregoreti.

40. Iz mesa izišlo, a meso nije; mlogu štetu i asnu počinilo, a tome krivo nije.

41. Ja pođo po sopotu, a stado na grijotu, pozva mrdeljače: dones’te mi tuleode, e su došle vazlitrave.

42. Ja udari gvozdenim maljem u kamen grad, iz njeg’ skoči devenduka kralj, i primi se uz Mekiš grad.

43. Jaše rod na nerodu, i traži nenikli.

44. Jaše tuta na bauri.

45. Jedan prut sve polje ogradi.

46. Jedna gruda voska cijelom svijetu dosta.

47. Jedna čaša masla svemu svijetu dosta.

48. Jedno veli: Svani, Bože; drugo veli: Smrkni, Bože; treće veli: Kako mi je, tako mi je.

49. Kad u polje ide, kući okrenulo rogove, a kad kući ide, u polje (okrenulo rogove).

50. Kobila oždrijebi kost, a kost ždrijebe, pa ždrijebe voli babu kobilu, nego kost majku.

51. Koja voćka samo jednom cvati, a u vijek rađa.

52. Ko pjeva, kad drugi ljudi plaču.

53. Krava riče od Bosne, tele sisa od garave.

54. Kući ide, a u goru gleda.

55. Kući ideš, a Bogu se moliš, da nikoga u kući ne nađeš.

56. Kućica u gorici na jednoj nožici.

57. Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, i u ognju čovek stoji.

58. Mastan kaiš kroz zemlju prođe.

59. Međ’ konjma raslo, međ’ ženama igralo.

60. Melj melje navr jele, šareno se vižle penje, da i ono umelje.

61. Mesan ražanj, gvozdeno pecivo.

62. Mlin melje navr jele, šareno se vižle penje, da i ono melje.

63. Motovilo vilo, po gori se vilo, kući dolazilo, soli ne lizalo.

64. Mrtvo živo iz šume vuče.

65. Na careviću bez uzla košulja.

66. Navr plasta šaka šaša.

67. Nađo tiće bradiće, viš’ bradića ustočiće, viš’ ustočića nosočiće, viš’ nosočića gledočiće, viš’ gledočića čeločiće, viš’ čeločića Gojko krmke vraća.

68. Noću steono, a danju jalovo.

69. Od bijela kamena postalo, aljinu ima rukom negrađenu, od glasa njegova mrtvi ljudi ustaju, a poslije smrti krste ga.

70. Ozdol gvozdeno, ozgor drveno, a u srijedi mesano.

71. Ozgo trava, ozdo brada, a u srijedi kmetska čast.

72. Odleti pata i doleti pata, i donese dva ivera zlatna.

73. O klinu visi, o zlu misli.

74. Naprijed vile, u srijedi bure, ostrag slinac.

75. Naš mrkonja u košaru uđe, a rogovi mu ne mogoše.

76. Ni bradvom bradvito, ni svrdlom svrdlito, a sve rupa do rupe.

77. Ni od pedao ni od čeperak, a dva dućana pokrilo.

78. Niti misli, ni govori, samo ti se kaže.

79. Nit’ šušnu, nit’ bušnu, a u kuću dođe.

80. Od zemlje se diže, a ne može se dignuti.

81. Otac u kolijevci, a sin u svatovima.

82. Pet braće putem idu, a pet pod plastom stoje; koji putem idu, nijesu pokisli, a oni pod plastom pokisli.

83. Pilipilj cara kopa pod lipov panj na Đurđev dan.

84. Podiže se peteljeva vojska, te mi oćera po ledu goveda, kad mi bješe u kitu všenica.

85. Podigle se rogoljače, susrete i rendesilo, oćaše i rendesati, neda bendeš ni gledati.

86. Poručuje domadar domadarici: Pošlji mene tisli misli, pale su mi mrke čele na plješivac.

87. Poručuje ciciban cicibanici: Pošlji mene šetlju petlju na magarici, pokise mi bela pena na zagalici.

88. Prispi čare na mačare, na panje dekanje, na senje dupore.

89. Prođe ban jerban s mora na Dunavo konjskom vriskom, junačkom vikom; malo ga ko viđe, svatko ga ču.

90. Pruži platno od mora do Dunava, pa ga savi u oraovu ljusku.

91. Puna greda bijeli pera.

92. Puna soba za krajcaru.

93. Puna tepsija zlatni koščica.

94. Puna crkva đaka, ni od kuda vrata.

95. Pun breg bubrega.

96. Pun do iverja.

97. Puče puška na ledu, ode para čak do cara.

98. Pušta šticu u more, a štica trakove, a trakovi cvjetove, a cvjetovi tumbeke; to se čulo u Mletke.

99. Rasla česta šumica, pod šumicom poljana, pod poljanom gledura, pod gledurom Gostur grad, i u gradu gospodar.

100. Rastov trup, ljeskov prut, a u njemu ognjen junak leži.

101. Rogom pije, rogom jede, rogom Bogu slavu daje.

102. Sav mrkonja leži, a pleće mu odi.

103. Savi zlato, razvi zlato, a to zlato k’o i zlato.

104. Sazdade me Bog od’ šta i Adama, svakoga nadoji i narani; a kad umrije, niti mi Bog primi duše, ni zemlja tela.

105. Sam lončić u polju vri.

106. Sva gora pokise, a četiri pruta ne mogoše.

107. Sve po kući izgore, a kuća osta.

108. Sivac more preskoči ni kopita neskvasi.

109. Sjeda sjedi u Sjedinu gradu, car je prosi, okovan je neda.

110. Sjede na vraga, ode bez traga.

111. Sjedi vila navr vila, čeka sinova iz bijeli gradova.

112. Sjedi gospa u dvoru, kose joj na dvoru.

113. Sjedi Mara nadno grada, puštila kose dovr grada.

114. Sjekutići sijeku, vukotići vuku, sam baća prevraća.

115. Skoči srna iza trna, đe se svila, tu i umrla.

116. Slamna kuća, gvozdeni pritisci.

117. Spolja telo, a unutra košulja.

118. Sprijed šilo, straga vilo, ozdol artija, ozgor mantija.

119. Starac sjedi pod voćkom, pokrio se obojkom, založio brabonjkom.

120. Sto orlova jedno jaje snese.

121. Tavno neva u tavnoj kljeti vez veze tanku gojtu plete.

122. Tanjir do tanjira čak do Varadina.

123. Telo mu je drveno, zubi su mu gvozdeni, srce mu je prteno.

124. Tica bez zuba, a svijet izjede.

125. Tica šargizda sve selo nagizda, a sebe ne može.

126. Trči trčuljak, visi visi visuljak; Boga moli trčuljak, da otpadne visuljak.

127. Ubi vola bivola, okrvavi dva dola.

128. Uđe kurjak u tor, ovcu uvati, pa kost izjede, a mesa se ne dotače.

129. U jednom brlogu dvanaest nazimaca leži, a nijedan s kraja nije.

130. U jednom sudu i vino i rakija (pa neće da se pomiješa).

131. U mrtvoj kobili drob govori.

132. U nas jarac čudan jarac, u njega su rozi čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ni čuje vran, kad zmaj kuje, ni čuje zmaj, kad vran graje.

133. U nas koza jakača, jaka sina rodila i unuka manita.

134. U naše babe kožne oči.

135. U našega bijelca devet pokrovaca, i opet mu se rebra vide.

136. U našeg ćaće resnate gaće.

137. U pete nišani, u nos zgađa.

138. U sobi napeto, u kući razdrto.

139. U šta je srce prteno.

140. U šta su dva grla, jedna šija.

141. Car večera, buzdovan mu igra.

142. Carević vodu pije, koplje mu se vrti.

143. Cigulin ciči u lugu, da nije cigulina u lugu, svi bi ljudi za rugu (bili).

144. Crven jarac po košari skače.

145. Crven trči po putiću u crvenu klobučiću: asa sa! crven ti sam ja.

146. Crna kera za sobom belo crevo vuče.

147. Crn bika sve selo svika.

148. Crno maleno vazdan cara vara.

149. Crno maleno kuću čuva.

150. Crno maleno na putu živa mesa čeka.

151. Crno meče uz polje teče, đegođ kleče, pravo reče.

152. Crno crijevo iz neba visi.

153. Četiri brata putem trče, jedan drugog ne može da stigne

154. Četiri bule na konju jašu, jedna drugu ne može da stigne.

155. Četiri nožice, a dva opanka.

156. Čuča čuči, bjega bježi; skoči čuča, te uvati bjegu.

157. Šta je tvrđe od čelika.

158. Šta je u kući novo netesano.

159. Šta kapu na glavi drži.

160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata.

161. Šta na vodu ide, a vode ne pije.

162. Šta na sebe živo meso jede.

163. Šta na tavanu biti ne može.

164. Šta o klinu visiti ne može.

165. Šta u gori bez mozga laje.

166. Šuto june kroz goru gudi.

Odgonetke:

1. Preko leda.

2. Ljeb u peć.

3. Zubi.

4. Pismo.

5. Rotkva.

6. Ovca i jagnje.

7. Most preko vode.

8. Žito.

9. Brašno kad pada ispod kamena.

10. Zvono crkveno.

11. Pijevac i rep mu.

12. Kazan.

13. Igla.

14. Paun.

15. Kosa.

16. Srp.

17. Đeram.

18. Uši oko glave.

19. Pseto.

20. Vatra među prijekladima.

21. Grebeni.

22. Oči.

23. Konoplje.

24. Oči.

25. Uštipci.

26. Lepinja.

27. Pratljača.

28. Testere.

29. Gusle.

30. Svraka.

31. Vatra.

32. Kandilo.

33. Ovce i jaganjci.

34. Glavica bijeloga luka.

35. Kokoš, kad snese jaje.

36. Grmljava.

37. Lubenica.

38. Saonice.

39. Uzda.

40. Pero.

41. Čobani kad zovu žene, da ponesu muzlice, da muzu ovce.

42. Ognjilo i kremen, i varnica i trud.

43. Kaluđer traži soli.

44. Svraka na krmači.

45. Kaiš na nozi.

46. Sunce

47. Sunce

48. Krevet, vrata i direk više vrata.

49. Plug.

50. Pile.

51. Đevojka i vijenac.

52. Popovi.

53. Lula i čibuk.

54. Puška.

55. Kad čovek ide u vodenicu.

56. Gljiva.

57. Ogledalo.

58. Zmija.

59. Sito.

60. Đetao i crv; tičje gnijezdo i zmija.

61. Prsten na prstu.

62. Đetao i crv; tičje gnijezdo i zmija.

63. Čele.

64. Češalj i uš.

65. Jaje.

66. Kosa na glavi.

67. Brada, usta, nos, oči, kosa i češalj.

68. Krevet.

69. Pijevac.

70. Konj.

71. Luk.

72. Čela.

73. Puška

74. Vo.

75. Svrdao.

76. Sat u košnici

77. Kozij rep.

78. Niti.

79. Mrak.

80. Klupko.

81. Čokot i vino.

82. Prsti u prelje.

83. Čele.

84. Kad prsti skidaju mue sa skorupa

85. Ovce i kurjak i pas.

86. Čovek s guvna poručuje ženi za vreću, kad se naoblači

87. Čovek poručuje ženi iz vodenice, da mu pošlje kola da nosi brašno.

88. Vodenica.

89. Ždralovi.

90. Vid očinji.

91. Zubi.

92. Svijeća.

93. Zvijezde.

94. Sjeme u lubenici.

95. Ljebovi u peći

96. Sir u kaci.

97. Pismo.

98. Tikveno sjeme, i vriježa i cvijet i tikve.

99. Kosa, čelo, oči, usta i jezik

100. Vino u buretu.

101. Pijevac.

102. Vrata na kući.

103. Vatra kad se zapreće.

104. Lonac.

105. Mravinjak.

106. Sise u krave.

107. Lula.

108. Mjesec.

109. Ovca u toru, i kurjak i pas.

110. Lađa.

111. Kokoš na gnijezdu.

112. Repa.

113. Vatra i dim.

114. Zubi i jezik

115. Varnica.

116. Mlada pod vijencima

117. Želudac kokošinji

118. Lastavica

119. Grozd na čokotu

120. Gruda sira.

121. Čela u košnici

122. Trag konjski

123. Sanduk

124. Sunce, kad topi snijeg.

125. Igla

126. Svinjče i žirka

127. Kad se noktima utuče bua, ili uš.

128. Crv u zubu

129. Pera, ili spice u kola

130. Jaje.

131. Kuća i čeljad

132. Vodenica i valjalica

133. Vinova loza.

134. Pendžeri na sobi.

135. Bijeli luk

136. Dimnjak.

137. Pr. .ž.

138. Peć sobna.

139. U svijeće.

140. U bisaga.

141. Jagnje i rep mu.

142. Jagnje i rep mu.

143. Vodenica.

144. Jezik.

145. Pijevac.

146. Igla i konac

147. Zvono crkveno.

148. Bua.

149. Katanac

150. Trn.

151. Kantar.

152. Verige.

153. Točkovi

154. Vitao.

155. Saonice.

156. Mačka i miš.

157. Krmeća surla.

158. Jaje.

159. Konci.

160. Rakija.

161. Zvono na živinčetu

162. Svijeća.

163. Bunar.

164. Sjenka; jaje.

165. Sjekira.

166

Author: УЧИТЕЉ ДЕЈАН