Пролећно јутро

„Ах, смета ми то светло!“ То је прво што сам помислила када су ме Сунчеви зараци миловали по лицу и пробудили, праћени цвркутом птица уместо звоњаве аларма.
Погледала сам кроз прозор и видела да је једно сунчано, топло и умилно пролећно јутро. Облачим мајицу кратких рукава, да иде уз топло време. Пакујем књиге, али ме прелепи призор олисталог дрвећа и шареног цвећа омета. За доручак једем воћну салату пуну пролећних плодова и мојих најдражих, црвених и слатких јагода. На јутарњем програму, временска прогноза каже да ће бити топло, сунчано, са мало пролећних кишица. Сада је 7 часова и 30 минута. Обувам патике и облачим танку јакну. Тако крећем у школу. На свом путу ме прати цвркут птица, а поред стазе видим доста шареног цвећа. Стижем у школу и видим да Сунце обасјава цело њено двориште.
Свима које видим говорим:“Добро јутро!“, јер је јутро стварно добро, а пролеће га чини још бољим.