Соларна енергија је енергија сунчевог зрачења коју примећујемо у облику светла и топлоте којом нас наша звезда свакодневно обасипа. Сунце је највећи извор енергије на Земљи. Сем непосредног зрачења које греје Земљину површину и ствара климатске услове у свим појасевима, ово зрачење је одговорно и за стално обнављање енергије ветра, морских струја, таласа, водних токова и термалног градијента у океанима. Поступком фотосинтезе се сунчева енергија претвара у биљну масу која на тај начин постаје претворена енергија у целулозу или други облик угљених хидрата. Енергија која потиче из посредног и непосредног сунчевог зрачења се сматра обновљивим извором енергије јер се њеним коришћењем не ремети значајно равнотежа тока материје и енергије у природи.
Сва конвенционална, фосилна, горива су такође један облик енергије сунчевог зрачења. Међутим, ова енергија је акумулирана и у дугим процесима геолошких и хемијских трансформација заробљена под површином Земље у облику нафте, гаса или угља.
Ова енергија се може искористити на разне начине и употребити као топлотна, електрична, хемијска или механичка енергија.
Најједноставнији начин је сакупљање топлотне енергије, помоћу соларних колектора који дају топлу воду или топао ваздух који се могу користити за грејање топле воде за домаћинство, базене, радијаторе или подно грејање. Још у време античких Грка је писац Ксенофонт описао како се паметним грађењем може искористити сунчева енергија за грејање кућа зими. Данас се у зградама топлотна енергија Сунца користи пасивним и активним захватом коришћењем архитектонских и грађевинских техника.
Напредни начин је непосредна производња електричне енергије фотонапонским ћелијама. Овај начин подразумева да се постављањем панела полупроводничких особина и излагањем сунчевом зрачењу непосредно добија електрични напон односно електрична енергија.
Соларна енергија је у последње време стекла велику популарност као обновљиви извор енергије који са собом не доноси загађење повезано с фосилним горивима.
Сунце је звезда у чијем језгру се као у фузионом реактору дешава нуклеарна фузија, процес у коме се сваке секунде око 3 тоне масе претвара у енергију зрачења која се потом емитује у околни простор. Током овог претварања водоника у хелијум се ослобађа 3,86•1020 MW. Интензитет овог зрачења опада са квадратом удаљености од Сунца.
Рачунајући да је површина пројекције Земље око 128 милиона км2, а доток енергије Сунца до Земље око 117•109 MW или око 109 TWh годишње, добија се да годишње на Земљу Сунце шаље 25 пута више енергије него што износе резерве свих фосилних горива.
На просечној удаљености планете Земље од Сунца, у зависности од сунчевих активности, на управну површину у свакој секунди пада између 1307 и 1393 W/m2. Ово зрачење се зове екстратерестрично јер је у питању зрачење доступно изван земљиног ваздушног омотача. Соларна константа је просечна густина снаге зрачења Сунца по јединици површине изнад површине Земље у свемиру. Прихваћено је да је вредност соларне константе .
.
Млада српска компанија Стробери енерџи (енгл. Strawberry energy), сачињена од студената, изумела је први на свету Јавни соларни пуњач за мобилне уређаје, назван „Стробери Дрво“ а потом га и поставила октобра 2010. године у Обреновцу на главном градском тргу. [1] Ову соларну станицу је Стробери енерџи потпуно самостално осмислио, пројектовао и конструисао. Априла 2011. године, Стробери енерџи је са својим пројектом Сртобери Дрво освојио прво место на манифестацији „Недеља одрживе енергије 2011″ у Бриселу у категорији Смањења јавне потрошње. [2]
До сада је постављено осам Стробери Дрвећа у Србији: у Обреновцу, у Београду на Звездари испред Установе Културе Вук Караџић и у Ташмајданском парку (новог дизајна од стране архитекте Милоша Миливојевића), Новом Саду, Кикинди, Врању, Бору и Ваљеву. [3][4][5][6][7][8][9]
Стробери Дрво је соларни систем који се трајно поставља на јавним просторима како што су паркови, тргови, улице и друго. Два соларна панела на врху сакупљају Сунчеву енергију, претварају је у електричну и складиште у акумулаторским батеријама, тако да уређај може да ради ноћу, када пада киша или снег. Без сунчеве светлости, уређај може да пуни батерије преносивих уређаја и до две недеље. Ова услуга је за кориснике потпуно бесплатна. Стробери Дрво има и уграђену клупу, надстрешницу и каблове за већину типова мобилних уређаја тако да није потребно носити са собом додатне каблове.[10][11]Компанија Стробери енерџи је развила и мали соларни пуњач преносивих уређаја Стробери Мини, који је мањи и преносив. Овај уређај је малих димензија и има уграђене точкића па се стога може једноставно транспортовати и поставити на било којој локацији а преко уграђеног екрана осетљивог на додир се корисници могу едуковати о обновљивим изворима енергије кроз инсталирану еко апликацију.[12]
Забележени су и други пионирски покушаји коришћења соларне енергије у Србији, као на пример Владан Петровић у Бадњевцу.[13]
- Обреновац добио први на свету соларни пуњач за мобилне, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ РТС Новости дана, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ mt:s поклонио Београду соларни пуњач, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ Свечано пуштен у рад Јавни соларни пуњач у Новом Саду, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ У Кикинди постављен соларни пуњач за мобилне уређаје, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ Соларни пуњач и у Врању, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ Грађани Бора добили јавни соларни пуњач, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ Ваљево добило соларни пуњач уређаја, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ Јавни соларни пуњач за мобилне постављен на Ташмајдану, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ Стробери Дрво, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ Изум српских студената у Бриселу, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ Стробери Мини-Стробери Пријатељ, Приступљено 25. 4. 2013.
- Jump up↑ Соларна енергија у Бадњевцу („Политика“, 7. новембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013. Написао:
Немања вучковић
