Животиње су велика група организама, које се у биологији класификује као краљевство Анималиа или Метазоа. Уопштено, то су вишећелијски организми, са могућношћу кретања, које се хране конзумирањем других организама.
Аристотел је поделио живи свет на животиње и биљке, а у модерној науци је ова подела знатно сложенија. Тако да се жива бића деле на животиње, биљке, гљиве, монера (једноћелијски прокариотски организми) и протиста (једноћелијски еукариотски организми).
Све животињске врсте су, према њиховој већој или мањој сличности и њихову еволуцијском сродству, сврстане у природни систем животиња. Сличне врсте сврстане су у родове, слични родови у породице, сличне породице у редове, слични редови у класе (разреде), сличне класе у одељке (кола, филуме, колена).
Назив Анималиа вуче порекло од латинске речи анималис, која значи „имати дах“.[1] У свакодневној употреби се из животиња често (и неправилно) искључују људи, или се, на пример, тај назив односи само на човекове ближе сроднике, попут сисара и других кичмењака.[2] Према биолошкој дефиницији те речи, она се односи на све припаднике краљевства Анималиа, укључујући и бића попут сунђера, медуза, инсеката и људи.[3]
најближи живући сродници су хоанофлагелати, који имају морфологију која подсјећа на хоаноците неких сунђера (ћелије које им покривају унутрашњу површину).[6] Молекуларна истраживања сврставају животиње у надгрупу под називом Опистхоконта, у који спадају и хоанофлагелати, гљиве и неколицина малених паразитских протиста.[7] Хоанофлагелати су добили назив по постериорној позицији свог бича, у покретљивим ћелијама, што је такођер случај код сперматозоида већине сисара, док већина осталих еукариота има антериорни бич.[8]
Први фосили који можда представљају животиње јављају се у формацији Трезона у Јужној Аустралији.[9] Сматра се да су у питању рани сунђери. Пронађени су у стенама старим 665 милиона година.[9]
Следећи могући најстарији фосил животиња потиче из краја прекамбрија, пре око 610 милиона година, те спада у тзв. едијакаријску биоту.[10] Међутим, врло их је тешко повезати са каснијим фосилима. Неки од њих можда представљају претке данашњих колена животиња, али можда су и одвојене групе, те с обзиром на то уопће и не спадају у животиње.[11]
Осим њих, најпознатија колена животињског царства јављају се више или мање у исто време током периода камбрија, прије око 542 милиона година.[12] Још увек је предмет расправа да ли тај догађај, који се назива камбријском експлозијом, представља брзу дивергенцију међу различитим групама или промену услова у станишту због којих су се њихови остаци лакше фосилизирали.
Неки палеонтолози сматрају да су се животиње појавиле много пре камбријске експлозије, могуће чак и пре милијарду година.[13] Фосилизирани трагови, попут отисака тела и јазбина, из ере тонија указују на присуство триплобластулних црва, сличних метазоама, те отприлике исте величине (ширине око 5 мм) и комплексности као глисте.[14] Почетком периода тонија, пре око милијарду година, дошло је до смањења диверзитета строматолита, што можда указује на појаву животиња које су се њима храниле, будући да им је диверзитет такођер порастао након пермско-тријаског и ордовицијско-силурског изумирања, када су те животиње нестале, те врло нагло опао недуго затим, након што се популација тих животиња опоравила. Међутим, откриће да трагове врло сличне онима из стена и дан данас ствара огромни једноћелијски протист Громиа спхаерица баца сумњу на њихово интерпретирање као доказа ране еволуције животиња.[15][16]
Процењује се да је 99,9% свих животиња које су икада постојале изумрло.[17]
Царство животиња укључује хетеротрофне вишећелијске организме, чије су ћелије организоване макар у примитивна ткива. Ови организми су широко распрострањени у биосфери и заузимају разнолике еколошке нише. И сама морфолошка грађа животиња се јако разликује међу групама. Следеће заједничке карактеристике повезују животиње у смислену класификациону групу:
у питању су вишећелијски еукариотски организми
не поседују ћелијски зид
поседују молекуле колагена, интегрина, протеогликана и адхезивних гликопротеина у екстрацелуларном матриксу
поседују специфичне међућелијске везе типа пукотинастих веза и дезмозома
постоји могућност покрета ћелија током онтогенетског развића
имају заједничке одлике развића зигота – браздање и стадијум бластуле (евентуално и гаструле?)
хетеротрофни су, што условљава њихове улоге у екосистемима (паразити, предатори, детривори)
поседују гастралну шупљину са једним или два отвора.
Аристотел је поделио живи свет на животиње и биљке, а у томе га је следио Карл Лине (Царл вон Линнé) у својој првој хијерархијској класификацији.[18] Од тада су биолози много пута изменили тај приказ, те га донекле ограничили. На пример, микроскопске протозое испрва су се сматрале животињама јер се крећу, али сада их се сврстава у одвојену скупину.
У Линеовој првобитној шеми животиње су биле једно од три краљевства, подељено на класе Вермес, Инсецта, Писцес, Ампхибиа, Авес и Маммалиа. Касније су последње четири сврстане у одвојено колено, Цхордата, а многе друге форме су издвојене.
Напомена: приказ поделе животиња представљен испод само је један од многих постојећих приказа, чији избор умногоме овисе о ставу аутора: Спонгиа – сунђери (или спужве)
Цнидариа – жарњаци
Платyхелминтхес – пљоснати црви
Нематода – ваљкасти црви
Моллусца – мекушци
Аннелида – прстенасти црви
Артхропода – зглавкари
Ецхинодермата – бодљокошци (или бодљикаши)
Цхордата – свитковци
Извори
Јумп уп ↑ Црессњелл, Јулиа (2010). Тхе Оџфорд Дицтионарy оф Њорд Оригинс (2нд изд.). Нењ Yорк: Оџфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-954793-7. „‘хавинг тхе бреатх оф лифе’, фром анима ‘аир, бреатх, лифе’ .“
Јумп уп ↑ „Анималс“. Мерриам-Њебстер’с. приступљено 16 Маy 2010. „2 а : оне оф тхе лоњер анималс ас дистингуисхед фром хуман беингс б : маммал; броадлy : вертебрате“
Јумп уп ↑ „Анимал“. Тхе Америцан Херитаге Дицтионарy (4тх изд.). Хоугхтон Миффлин Цомпанy. 2006.
Јумп уп ↑ Монстер фисх црусхед оппоситион њитх стронгест бите евер
Јумп уп ↑ Цампбелл, Ниел А. (1990). Биологy (2нд изд.). Бењамин/Цуммингс Пуб. Цо.. стр. 560. ИСБН 978-0-8053-1800-5.
Јумп уп ↑ Рицхард Р. Бехрингер, Алеџандер Д. Јохнсон, Роберт Е. Крумлауф, Мицхаел К. Левине, Нипам Пател, Неелима Синха, ур. (2008). Емергинг модел органисмс: а лабораторy мануал, Волуме 1 (иллустратед изд.). Цолд Спринг Харбор Лабораторy Пресс. стр. 1. ИСБН 978-0-87969-872-0.
Јумп уп ↑ Халл, Бриан Кеитх; Халлгрíмссон, Бенедикт; Стрицкбергер, Монрое Њ. (2008). Стрицкбергер’с еволутион: тхе интегратион оф генес, органисмс анд популатионс. Јонес & Бартлетт Леарнинг. стр. 278. ИСБН 978-0-7637-0066-9.
Јумп уп ↑ Хамилтон, Гина. Кингдомс оф Лифе – Анималс (ЕНХАНЦЕД еБоок). Лоренз Едуцатионал Пресс. стр. 9. ИСБН 978-1-4291-1610-7.
↑ Јумп уп то: 9.0 9.1 Малооф, Адам Ц.; Росе, Цатхерине В.; Беацх, Роберт; Самуелс, Брадлеy М.; Цалмет, Цлаире Ц.; Ерњин, Доуглас Х.; Поириер, Гералд Р.; Yао, Нан; Симонс, Фредерик Ј. (17 Аугуст 2010). „Поссибле анимал-бодy фоссилс ин пре-Мариноан лиместонес фром Соутх Аустралиа“. Натуре Геосциенце 3 (9): 653. Бибцоде:2010НатГе…3..653М. дои:10.1038/нгео934.
Јумп уп ↑ Цоста, Јамес Т.; Дарњин, Цхарлес (2009). Тхе аннотатед Оригин: а фацсимиле оф тхе фирст едитион оф Он тхе оригин оф специес. Харвард Университy Пресс. стр. 308. ИСБН 978-0-674-03281-1.
Јумп уп ↑ Сцхопф, Ј. Њиллиам (1999). Еволутион!: фацтс анд фаллациес. Ацадемиц Пресс. стр. 7. ИСБН 978-0-12-628860-5.
Јумп уп ↑ Милсом, Цларе; Ригбy, Суе (2009). Фоссилс ат а Гланце. Јохн Њилеy анд Сонс. ИСБН 978-1-4051-9336-8.
Јумп уп ↑ Цампбелл, Неил А.; Рееце, Јане Б. (2005). Биологy (7тх изд.). Пеарсон, Бењамин Цуммингс. стр. 526. ИСБН 978-0-8053-7171-0.
Јумп уп ↑ Сеилацхер, Адолф; Босе, Прадип К.; Пфлугер, Фриедрицх (1998). „Анималс Море Тхан 1 Биллион Yеарс Аго: Траце Фоссил Евиденце фром Индиа“. Сциенце 282 (5386): 80–83. Бибцоде:1998Сци…282…80С. дои:10.1126/сциенце.282.5386.80. ПМИД 9756480.
Јумп уп ↑ Матз, Микхаил В.; Франк, Тамара М.; Марсхалл, Н. Јустин; Њиддер, Едитх А.; Јохнсен, Сöнке (2008). „Гиант Дееп-Сеа Протист Продуцес Билатериан-лике Трацес“ (ПДФ). Цуррент Биологy 18 (23): 1–6. дои:10.1016/ј.цуб.2008.10.028. ПМИД 19026540. Арцхивед (ПДФ) фром тхе оригинал он 16 Децембер 2008. Ретриевед 2008-12-05.
Јумп уп ↑ Реиллy, Мицхаел (20 Новембер 2008). „Сингле-целлед гиант упендс еарлy еволутион“. МСНБЦ. Ретриевед 2008-12-05.
Јумп уп ↑ Тхе тхинг абоут еџтинцтион ретриевед 20 Оцтобер 2012
Јумп уп ↑ Линнаеус, Царолус (1758) (Латин). Сyстема натурае пер регна триа натурае :сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис. (10тх изд.). Холмиае (Лаурентии Салвии). Архивирано из оригинала 10 Оцтобер 2008. приступљено 22 Септембер 2008.
Написао:
Немања Вучковић
