У овој причи се говори о болесном коњукоји се излечио уз помоћ слободе.

Циганин је имао белог коња и није бринуо о њему, због чега се коњ разболео.Једне ноћи, коња повуче из штале мирис биљака и он побеже.Коњ није никад изашао из штале и зачуди се кад је видео лепоту пољског живота.Дошао је у једно насеље ис ви су га видели и гађали уплашивши се за своје жетве.Он оде на лековити извор,попије мало воде и поједе мало траве.Сутра му се снага и длака опет поче да му се беласа.Од тад, коњ налази лековите биљке, а то се чуло и до Циганина.

Цигани од тад траже коња и лековите биљке толико да су се растрли по целом свету и толико су тражили да су заборавили шта траже.

Објавио:

Немања Вучковић