Биљке су организми које карактерише примарно присуство пигмента хлорофила (неке биљке су га секундарно изгубиле). Захваљујући присуству хлорофила, биљке су у могућности да у процесу фотосинтезе електромагнетнуенергију сунчевог зрачења преведу у енергију хемијских веза органских молекула (тј., биљке су фотосинтетски организми). Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског угљеник(IV)-оксида у органска једињења – угљене хидрате, који представљају основну храну организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као фотоаутотрофне организме.
Биљкама су најпре сматрани сви познати, а непокретни организми (укључујући и гљиве и лишајеве), а са открићем микроорганизама у биљке су сврстане и бактерије, вируси, једноћелијске алге. Зелена боја није таксономски карактер за разликовање биљака од осталих организама – постоје и животиње зелене боје (нпр.сунђери, који су притом и сесилни), а исто тако постоје и биљни организми других боја, или безбојни. Основним карактеристикама биљака сматране су непокретност, присуство ћелијског зида и могућност аутотрофије.
Са развојем биологије, полако се одустаје од овако широког схватања појма биљка.
Под зеленим биљкама подразумевамо монофилетску групу биљака са хлорофилима а и б, у оквиру које можемо издвојити две велике скупине –
- примарно водену групу зелених алги, и
- из њих еволуиралу групу копнених биљака.
