Кисеоник (O, латински oxygenium) је неметал iz VIA.^[1] Он је најраспрострањенији елемент на Земљи – количина кисеоника у земљиној кори износи 45%. Он такође чини и 20,8% Земљине атмосфере.

Стабилни изотопи су му ¹⁶O, ¹⁷O и¹⁸O

Кисеоник (8O)
N – O – F O S периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	неметали
група, периода	VIA, 2
густина, тврдоћа	1,429 kg/m3, bd
боја	безбојан
Особине атома
атомска маса	15,9994 u
атомски радијус	60 (48) pm
ковалентни радијус	73 pm
ван дер Валсов радијус	152 pm
електронска конфигурација	[He]2s22p4
e– на енергетским нивоима	2, 6
оксидациони број	±2, 1
Особине оксида	нема
Кристална структура	регуларна
Физичке особине
агрегатно стање	гасовито
температура топљења	50,35 K (-222,8 °C)
температура кључања	90,18 K (-182,97 °C)
молска запремина	17,36×10-3m³/mol
топлота испаравања	3,4099 kJ/mol
топлота топљења	0,22259 kJ/mol
брзина звука	317,5 m/s (293 K)
Остале особине
Електронегативност	3,44 (Паулинг) 2,50 (Алред)
специфична топлота	920 J/(kg*K)
специфична проводљивост	без података
топлотна проводљивост	0,02674 W/(m*K)
I енергија јонизације	1313,9 kJ/mol
II енергија јонизације	3388,3 kJ/mol
III енергија јонизације	3388,3 kJ/mol
IV енергија јонизације	7469,2 kJ/mol
Најстабилнији изотопи Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Неопходан за опстанак живих бића. Снажан оксиданс. У течно стање прелази на -183°C (1.013 бара) подржава горење, без боје, укуса и мириса. Кисеоник у чистом облику се јавља у виду молекула O2 и његове Алотропске модификације, озона O3.[2]

ПРИМЕНА

У процесима сагоревања ради постизања виших температура.

У металопрерађивачкој индустрији и металургији за сечење и заваривање, за интензивирање технолошких процеса.

У индустрији неметала за постизање виших температура.

У хемијској индустрији за производњу синтензних гасова, у пиролитичким процесима …

У осталим применама (медицина, биолошке науке, прехрамбена индустрија, научнотехничка истраживања).

Употреба кисеоника под притиском и употреба течног кисеоника подлежу посебним прописима и мерама заштите.

Није дозвољен контакт кисеоника са органским материјалима. За течни кисеоник се препоручују аустенитни челици, алуминијум и легуре, бакар и легуре. Дозвољена употреба флуорних полимера (тефлон). За гасовити кисеоник је под одређеним условима дозвољена примена угљеничних лако легираних челика и легура бакра и алуминијума.

У индустрији се добија ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185°C

Најчешће се испоручује у челичним судовима – боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама – палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова – боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника кисеоника.

1. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
2. Jump up↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
3.                                                                                          Написао:
4.                                                                                                    Немања Вучковић