Назив диносаурус потиче од грчких речи деинос (страшан) и саурус (гуштер), а дао га је енглески зоолог, серРичард Овен, 1841. Људски поглед на ова бића мењао се током времена. Прво су замишљани као велики, летаргични рептили и сликани су као усамљене животиње које лутају по мочвари, вукући за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година прoшог века, са открићем деинонихуса (Deinonychus), било је јасно да то није никакав инфериорни, троми гуштер већ високоспецијализован предатор, морфолошки сличнији птици него гмизавцу. Тада мала група палеонтолога на челу са Џоном Остромом изнeлa je виђење диносауруса као топлокрвних, друштвених животиња, савршено прилагођених условима своје средине.
| Диносауруси Temporal range: тријас – креда |
|
|---|---|
 |
|
| макета тираносаурус рекса. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Sauropsida |
| Надред: | Dinosauria Owen, 1842 |
| редови и подредови | |
Почиње у тријасу, пре скоро 250 милиона година, када се од примитивних текодонта почeo дa сe развија диносаурус и неке друге групе архосаурија. Најстарији познати представник диносауруса или Диносауриморфа јееораптор луненсис (Eoraptor lunensis)- што значи јутарњи крадљивац, пронађен у Аргентини 1991. Пронашао га је Паул Серено, палеонтолог из Чикага. Старост овог фосила износи око 235 милиона година. Од тог времена група диносауруса почиње наглу експанзију и заузима све делове тадашњег копна.
Још на почетку свог развоја деле се на две велике групе:
- Саурисхија (Saurischia), диносаурус са карличним појасом као код данашњих гмизаваца (стидна кост, os pubis, је уперен према напред) и
- Орнитисхија (Ornitischia), са карличним појасом као код птица (os pubis је окренут уназад, паралелно са седном кости, os ischium).
Обе групе дају низ огранака који заузимају сва копнена станишта и не дозвољавају сисарима да се даље развијају. Сисари су се појавили, приближно, кад и први диносауруси и од тада нису нимало напредовали читавих 170 милиона година, све док диносауруси нису изумрли. У периоду јуре, а можда још и у тријасу, из групe сауришиа рaзвиo сe огранак из кога сунасталe прве птице.
Даље усавршавање диносауруса трајало је и током периода креде када су били на врхунцу свог развоја, а онда мистериозно нестали остављајући за собом једино птице као најприлагођенију групу целуросаурија. Нестанак диносауруса, других крупних мезозојских рептила и уопште 65% тадашњег живог света, доводи се у везу са падом огромног астероида који је пре 65 милиона година пао на полуострво Јукатан у Мексику. Збуњујућа је чињеница да су преживели неки организми врло блиски диносаурусима, као што су њихови примитивнији сродници – крокодили и њихови еволуциони потомци – птице.
Подела
Диносауруси су нестали пре око 65 милиона година. Постоје различите хипотезе о њиховом нестанку. Једна од њих је везана за пад огромног метеоритана Земљу. Ако би метеорит био довољно велики, удар би подигао такав облак прашине да би створио заклон између Земље и Сунца. Самим тим сунчеви зраци не би допирали до површине земље и биљке не би могле да себи стварају храну процесом фотосинтезе. Уследило би изумирање хербивора и карнивора услед сукцесивног повећања недостатка хране.
Написао:
Немања Вучковић
