Немањићи су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од два века и остварила највеће проширење средњовековне Србије. Династија је названа по Стефану Немањи I, оснивачу династије који је повезан са Вукановићима по мушкој линији и са Војислављевићима по женској линији. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревића. Како су Лазаревићи родбински повезани са династијом Бранковића, који су владали делом Срба до прве половине шеснаестог века постоји могућност да су по женској линији и ти Бранковићи били потомци Немањића.

Грб

Представљен је двоглавим белим орлом на црвеном пољу, који је преузет од византијског грба династије Палеолога. Двоглави орао је усвојен из византијске културе и убрзо је постао симбол српских краљева као и српске државе. Може се видети на каталонској мапи из 1339. где је престоница цара Душана означена двоглавим орлом, а тај исти симбол се налази и у манастиру Љевишка. Челенка је била омиљени део грба српске властеле и врло је присутна на новцу из тог периода, употребљавала се као грб, без штита.

Задужбине Немањића

Сви српски владари краљевске породице Немањића за собом су остављали задужбине, своје цркве и манастире, да искупе своје душе и покажу своју величину. Међу многобројним манастирима који су њихова задужбина, истичу се: Жича, Студеница, Милешева, Сопоћани, Хиландар, Грачаница, Свети Архангели, Бањска, Високи Дечани и други.

Стефан заједничко владарско име Немањића

Оснивач династије јавља се у писаним изворима као Стефан Немања. Име Немања било је његово лично име, а име Стефан, које је настало од грчког Стефанос (Στεφανοσ), тј. „онај који је крунисан, који је овенчан”, изгледа је употребљено управо у том значењу. Сви његови наследници који су владали или су били одређени за наследнике престола такође се јављају и са именом Стефан, тј. овенчани владар. Поред владарског имена Стефан они су имали и лично име. Зато се сви наследници Стефана Немање I у једнакој мери могу назвати Стефан Немањић. Немањићи се у писаним изворима (повељама) у правилу јављају потписани само са заједничким владарски именом Стефан, а њихова лична имена која су добили по рођењу ређе су записивана. Према писању Светог Саве у Студеничком типику, његов средњи брат који је, вероватно 1196. године, наследио оца на великожупанском престолу звао се као и њихов отац Стефан Немања.^[1] Савин средњи брат код свих историчара данас јавља само под заједничким именом Стефан Немањић, или као Стефан Првовенчани, али нико га не назива његовим личним именом Немања II.^[2]

Владарска лоза Немањића

• велики жупан Стефан Немања I, велики жупан 1165/66—1196.^[3]
• краљ Стефан Првовенчани (Стефан Немања II), велики жупан 1196—1217, краљ Србије 1217—1227. (са прекидом)
• краљ Стефан Радослав, краљ Србије 1227—1233/34.^[4]
• краљ Стефан Владислав, краљ Србије 1233/34—1241/42.^[5]
• краљ Стефан Урош I, краљ Србије 1241/42—1276.^[6]
• краљ Стефан Драгутин, краљ Србије 1276—1282., касније краљ Срема 1284—1316.
• краљ Стефан Урош II Милутин, краљ Србије 1282—1321.
• краљ Владислав II,1316. и 1321—1325. краљ Срема, и непризнати краљ Србије 1321—1324.
• краљ Стефан Урош III Дечански, краљ Србије 1321—1331.
• цар Стефан Урош IV Душан, краљ Србије 1331—1346., цар Срба, Бугара и Грка 1346—1355.
• цар Стефан Урош V Нејаки, цар Србије 1355—1371.

Остали владари:

• велики жупан Вукан Немањић, непризнати велики жупан 1202—1204/05.
• краљ Константин Немањић, непризнати краљ 1321—1322.
• царица Бугарске Ана Неда, савладарка сину Ивану Стефану 1330—1331.
• цар Симеон (Синиша) Урош Палеолог, цар Епира 1359—1366, цар Тесалије 1359—1371.
• цар Јован Урош Палеолог, цар Епира 1371—1372.
• кнегиња Милица Хребељановић, савладарка сину Стефану 1389—1393.
•                                                                                                         LAZAR DINIĆ