U krilu jedne potočare                                                          Udan starac džakove nosi,

već tri nedelje životare                                                         prosipa brašno i kupi zrnca.

jedan mlad svitac pšeničar                                                  svitac mu drema u snežnoj kosi

i jedan stari vodeničar.                                                         i sluša pesmu njegovog srca.

Pre toga je svitac lutao                                                        U suton stari mlinar večera

svetlošću po pšenici                                                             a svitac mu nad sofrom sjaji

a vodeničar brašno gutao                                                     pa su mu tvrdi zalogaji

i čamova u vodenici.                                                             slađi od meda i šećera.

Jedne večeri, tihe i proste                                                     Potom, kad popac dune u frulu

kad im već beše samoće dosta                                             starac prilegne na ćilim trave

starac pozva svica u goste                                                    a svitac mu zapali lulu

svitac zavole starca i osta.                                                    i svetluca mu oko glave.

Zapali svitac žižak u duši                                                     Tako žive u senci ive

brkatog starca, bivše delije                                                   na koju sledeću jata bezosećajna

i od tada mu žvrljav pevuši                                                   svitac pšeničar i vodeničar

mnogo lepše i veselije.                                                         dva prijatelja nerazdvojna.

Dobrica Erić