Тела у чврстом стању могу бити кристална и аморфна. У кристалним телима атоми су правилно распоређени у простору и само осцилују око равнотежних положаја. У аморфним телима честице исто осцилују око равнотежних положаја али је њихов просторни распоред неуређен.

У течном стању распоред честица је попут онога у аморфном с тиме што је допуштено итранслаторно кретање честица. Дакле, поред осциловања око равнотежних положаја честице се међусобно крећу. (Молекули могу још и да ротирају око свог центра масе и још да поседују бројне облике унутрашњег кретања попут вибрација, торзионих осцилација, ротација, конформационих прелаза итд.) При томе честице могу да размењују положаје и да стварају нове, међутим, привлачне силе су довољно велике у односу на термалну енергију да држе честице на блиским растојањима. Отуда течности имају константну запремину али не и облик.

У гасовитом стању привлачне силе међу честицама знатно су слабије од њихове топлотне енергије па се честице скоро слободно крећу испуњавајући целокупан расположиви простор.

Поред основних агрегатних стања (чврсто, течно, гасовито и плазма) постоји и читава серија међустања, која се називају и течни кристали или мезоморфна стања, која су по својим особинама између течног и чврстог стања. Практично ради се о анизотропним течностима, дакле, системима у којима честице имају покретљивост течности али просторни распоред кристала.

Прелаз из једног агрегатног стања у друго назива се фазни прелаз. При томе се мења само релативни распоред честица и/или њихова покретљивост али не и њихова хемијска природа. Дакле, промена агрегатног стања је стриктно физички процес без хемијских реакција. Промена агрегатног стања може да буде скоковита (топљење леда, сублимација јода, испаравање воде) или континуална (омекшавање стакла). На температури апсолутне нулескоро све супстанце су у чврстом стању. На екстремно високим температурама скоро све супстанце прелазе у плазму.

Под особинама агрегатног стања подразумевамо статичке особине као што су:

• притисак
• температура
• ентропија
• топлотни капацитет
• симетрија просторног уређења (симетрија кристала у чврстом стању)

Као и динамичке особине као:

• брзина звука у средини
• топлотна проводљивост
• електрична проводљивост
• модул еластичности

Одреднице које карактеришу „врсту честица“ од којих се систем састоји не одређују директно агрегатно стање. Другим речима, течност је течност јер се понаша као иста, па макар билавода, ацетон, етанол, антивода (антикисеоник + антиводоник), итд.

Нека добро позната агрегатна стања:

• чврсто
• текуће (течност)
• гасовито (Босе, Ферми и класични гасови)
• плазма
• У(1) суперфлуид (пример: Цоопер парови електрона у обичном суперпроводнику; део He4 текућине испод 4K; Босе-Еинстеин кондензат Rb атома)

Мање позната агрегатна стања су:

• суперсолид
• фракциона квантна Hall течност (нискотемпературни електронски гас)
• поремећена X-Y кристална решетка